PODZEMNA PALATA! Resavska pećina spada u najlepše pećine u zemlji

Ovaj ukras Srbije nalazi se na 20 kilometara od Despotovca i dugačak je 4,5 km

Među uslovima za prijem u ovo udruženje je određen - ne mali! - broj posetilaca, ali i preporuka nekog ko je već član, i sad tu postaje zanimljivo: Resavsku pećinu je preporučila Postojinska jama, nekada najpoznatija pećina u SFRJ, a sada u nezavisnoj Sloveniji.

Babina glava

Slovencima, naravno, čast i čest, ali nisu se ni oni iz čista mira tako poneli - Resavska pećina pleni lepotom svog nakita otkad je prvi savremeni čovek kročio u nju 1962. godine. Kažemo „savremeni” jer su u jednoj od odaja pećine pronađeni ostaci pračoveka i njegovi alati - vrh kamenog koplja i sekira, kao i lobanja polarne lisice.

Nalazi se na 20 kilometara od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, i po svim kriterijumima spada u najlepše pećine u našoj zemlji. Čitavih deset godina radilo se na njenom uređenju da bi 22. aprila 1972. bila otvorena zo posetioce, za koje je uređeno 800 od ukupno 2.830 istraženih metara. Cela je, inače, dugačka 4,5 km i u njoj je stalno sedam stepeni Celzijusovih, pa posetioci na ulazu mogu da iznajme i jakne, bez kojih je boravak pod svodovima praktično nemoguć.

Unutrašnjost pećine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Nakit je nastao rastvaranjem kalcijum-karbonata tokom poslednjih 45 miliona godina i ima ga u crvenoj, žutoj i beloj boji, što zavisi od minerala kroz koji je voda prethodno prošla.

Osvetljenje

Rasveta u pećini, inače, mnogo je složenija stvar nego što na prvi pogled izgleda: pod običnim, „toplim” svetlom, koje je u pećini funkcionisalo preko 35 godina, u pećini se razvijao biljni svet koji je prekrivao i praktično uništavao nakit. Sada su u pećini kompletno zamenjene električne instalacije i postavljeno posebno „hladno” svetlo, koje omogućava optimalne uslove za formiranje pećinskog nakita, što je u direktnoj vezi s potrebom da se pećina zaštiti od spoljašnjih uticaja i sačuva za generacije koje dolaze.

Kurir/Momčilo Petrović/Printscreen