TEŽAK JE ŽIVOT RABADŽIJA MILANA I MILOJKA: Krvav je njihov dinar, najvažnije je imati dovoljno snage i poslušne volove

Čajetina - Nigde kao u Srbiji ne možete čuti zvuke volovske zaprege, medenice, sekire ili motorne testere kao u gustoj zlatiborskoj šumi sela Jablanica, gde se rabadzilukom još po koja kuća bavi. Umesto teške mehanizacije, sa svojim volovima rabadzije ovog leta izvlače prve trupce u jako teškim uslovima. Za Milojka Udovičića Šiša (65) i negov par volova posao rabadžije i ako je težak, zlata je vredan, pored toga što mora paziti na sebe mora i na volove koji su u ovim selima kao članovi domaćinstva.

"Važno je da smo mi zdravi i živi. Ovo je naša svakodnevica, po neliko puta idemo u šumu u toku dana, u zavistnosti gde se ona nalazi, da li je u strani ili na ravnom. Moraš umeti da upravljaš volovima čuvaš i sebe i njih da im ne prebiješ noge, moraš znati postaviti bione, raditi sa testerom. Kada sakupiš drva, moraš dobro ih vežeš, ravnomerno rasporediš težinu kako bi volovi mogli da povuku. Onaj ko želi postati rabadžija mora biti u dobroj kondiciji, i u ove u planinu ne može krenuti bez infuzije, a to je za nas gorštake rakija koja nas pokreće, naravno u ograničenim količinama", kazao je Udovičić za RINU.

Goćko i Laćko par volova koji su za kratko vremene postali uzdanica gazdi Milanu Didanoviću, i za koje prepreke nema da iz šume sa najudaljenih tačaka izvuku pet kubika građe u jednoj turi, bilo da je kiša, sneg ili vrućina.

"Dobri volovi se obučavaju od malih nogu, kad prerastu snagu im ne može obuzdati. Kada uđeš u šumu volovi moraju znati za komande da slušaju kao đak kad ode u školu, da ne bi došlo do neke povrede ili nesreće, mi sa našim zapregama dolazimo do najudaljenijih tačaka. Sada je ostalo je nas nekoliko što imamo volove, zarađujemo krvav dinar. Radimo uslužno za gazde po Zlatiboru, ali je još bolja zarada kad mi prodajemo", rekao je Didanović.

Da na najmlađima svet ostaje, svojim primerom pokazuje Milanov sin Miloš, jedan od retkih u Srbiji koji na ovakav način zarađuje dzeparac.

"Znači mi da svaki dinar da donesem u kuću, za školu, a usput pomažem ocu da mu olakšam koliko mogu", kazao je Miloš, jedan od najmlađih rabadžija u Srbiji.

Koliko je ovaj zanat bio popularan u zlatiborskom selu Jablanica, govori i podatak da je svaka kuća je imala po jedan par volova, čime je se merila imućnost domaćinstva, danas ima možda par kuća u selu koje čuvaju ovaj zanat od zaborava.

"Imate onu staru pripovetku za rabadzije. Znate li ko je najcrnji na svetu: Gavran, nije crnji je miraždzija, a od njega još crnji rabadžija", zaključio je Šiš, ali kroz šeretski osmeh.

(Kurir.rs/RINA)

U čast ovim vrednim i časnim zlatiborskim gorštacima, tradicionalno se organizuje višeboj u Jablanici, u kom se održava takmičenje povlačenju balvana sa volovima koja je glavna atrakcija.

"Rabadziji, čobančetu, vojniku i siročetu uvek podaj nešto", poručio je Udovičić.

RINA