LOZNICA – Ovogodišnji rod šljive uglavnom će završiti u kazanima, odnosno proći kroz lampeke i završiti flaširan tako da se ponavlja priča od prethodnih godina. Prema rečima Zlatice Krsmanović, diplomiranog inženjera voćarstva iz “Poljosaveta”, koji pokriva Loznicu i susedne opštine, malozvorničku, krupanjsku i ljubovijsku, na terenu slabo ima otkupljivača pa će rod osim u rakijskim buradima delimično završiti i za sušenje.

Na terenu je, kaže ona, bilo sporadičnog otkupa gde su otkupljivači uzimali šljivu za neka druga lica, uglavnom namenjenu sušenju i plaćali 20 dinara za kilogram tako da je to bilo nepovoljno za proizvođače. Oni moraju sami da se snalaze šta će učiniti sa ovogodišnjim rodom, a većina uglavnom odluči da šljiva završi u kazanima za rakiju. U prodavnicama kilogram šljive može da se nađe za 60 dinara, dok je na pijaci treba platiti 20 dinara više.

loznica--tek-20-dinara-za-kilogram.jpg
Foto: T. Ilić

- Ako i naiđu otkupljivači cena je baš niska, da idem na pijacu nemam kad, pa ću rod ispeći jer dobre rakije uvek treba. Biće opet slavlja kada treba nazdraviti, a dotle rakija može da stoji u buradima i čeka. Samo će biti starija, još bolja i skuplja – kaže jedan ovdašnji domaćin koji ima nekoliko desetina stabala šljive.

Pod šljivom je na području koje pokriva “Poljosavet” oko 4.500 hektara, a to je pretežno ekstenzivnija proizvodnja, ljudi manje ulažu, retko gde postoji sistem za navodnjavanje, a ulaganja nisu veća baš zbog toga što je organizovanog otkupa nema, a kod povremenih otkupljivača cena je nepoznata. Rod zavisi od mikroklime, sorte i vremenskih prilika, pa ove godine ima šljivika bez gotovo ijedne šljive, a ima gde su dobro ponele i do 40 tona po hektaru. U proseku se prinos kreće oko dvadesetak tona.

loznica--bez-organizovanog-otkupa.jpg
Foto: T. Ilić

U lozničkom kraju i tri susedne opštine šljiva je najrasprostranjenija voćna vrsta, a da postoji organizovan otkup i siguran plasman sigurno bi se ljudi odlučivali za podizanje šljivika i primenu svih agrotehničkih mera koje bi dovele do ne samo većeg roda već i njegovog boljeg kvaliteta. Ovako će šljiva da se spakuje u burad, nešto malo osuši, pretvori u džem, ili pekmez, umesto da priča bude mnogo bolja, a šljiva izvor dobre zarade.

Kurir.rs/T.Ilić