Polaganjem venaca kraj spomen-kosturnice na Gučevu danas je obeležana 106. godišnjica jedne od najtežih bitaka Velikog rata.

banja-koviljacca--delegacija-grada.jpg
T.Ilić 

Počast palim junacima odale su delegacije Grada Loznice, Udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije, Saveza boraca i lozničkog Centra za kulturu "Vuk Karadžić".

Predstavnik gradske uprave, pomoćnik gradonačelnika Ljubinko Đokić, kazao je da ‘’svetli primer herojstva gučevskih boraca neće i ne može biti nikada zaboravljen’’, i da su oni ‘’naša prošlost i naš nacionalni identitet’’, dok je Miloš Dejanović, pukovnik u penziji, govorio o Gučevskoj bici. Dejanović koji je napisao knjigu ‘’Bitka na Gučevu 1914. - Epopeja na pragu Srbije’’ , a upravo je završio drugu ‘’Dolina Jadra avgusta 1914.’’, govorio je o značaju bitke na Gučevu. Prema njegovim rečima, cela Bitka na Drini u koju ulaze bitka na Gučevu i Mačkovom kamenu uopšte nije, ili je veoma malo spominjana u našoj istoriji i sredstvima javnog informisanja kao i da se, pre svega zahvaljujući medijima, društvenim mrežama i galeriji ‘’Drinska bitka’’ otvorenoj u Banji Koviljači, poslednjih godina ta slika ipak promenila.

Kod spomen-kosturnice je izveden i prigodan umetnički program u kom su učestvovali etno grupa ‘’Lozice’’ i loznički guslar Milutin Đuričić. Borbe na Gučevu, poznate i kao ’’Bitka iznad oblaka’’, trajale su 55 dana, od septembra do početka novembra 1914. godine.

banja-koviljacca--secanje-na-junake.jpg
T.Ilić 

Austrougarska je posle velikog poraza na Ceru u avgustu iste godine, prve srpske pobede u Velikom ratu, početkom septembra opet napala Srbiju. Na Gučevu je srpska vojska zaustavila neprijatelja i na ovoj planini vodila se ogorčena bitka, a malobrojniji i lošije opremljeni srpski vojnici uspeli su da zaustave znatno bolje opremljenog i brojnijeg neprijatelja. Odolevali su sve do početka novembra kada su se povukli, ali je ovom bitkom Vrhovnoj komandi i generalu Živojinu Mišiću omogućeno vreme da pripreme veličanstvenu pobedu u Kolubarskoj bici. Na Gučevu se odigrala jedna od prvih rovovskih bitaka na svetu, a da bi onemogućila dejstvo austrugarske artiljerije srpska vojska je svoje rovove kopala veoma blizu neprijateljskim pa su negde bili udaljeni tek nekoliko metara.

banja-koviljacca--govor.jpg
T.Ilić 

Austrijanci su 1916. započeli gradnju spomenika kao njihove spomen kosturnice, ali je nisu završili. Udruženje rezervnih oficira i ratnika je posle oslobođenja tu sahranilo posmrtne ostatke srpskih vojnika, a austrougarska obeležja zamenjena su našim pa je od 1929. to postala zajednička grobnica jer pored srpskih na tom mestu počivaju i poginuli neprijateljski vojnici.

T.Ilić