RADOSLAVU IZ TOPOLE RODIO CRNI PARADAJZ: Ovako izgleda a svi se pitaju kakav je unutra (FOTO)

TOPOLA - Paradajz se konzumira na različite načine, sirov ili kuvan u mnogim jelima, sosevima, najzastupljeniji na našem tržištu je crveni paradajz koji u sebi sadrži likopen, crveni pigment.

„Dobio sam od moje rođake Slađe rasad crnog paradajza. Mislio sam da je neka šala, pa sam se upustio u eksperiment. Evo danas i ja i Slađa beremo crni paradajz, a narod se šali pa nam kaže: „Ma to je plavi patlidžan samo kod vas zakržljao“, ali kad se raseče i proba tad je jasno kao dan da je to paradajz klasičnog ukusa samo je pokožica crne boje“, kazao je za agenciju RINA, Radoslav Ćatić iz Masloševa.

I dok mnogi negoduju i nerado se odlučuju da probaju ovako neobičan plod, Slađa Ćatić je zadovoljna ovom sortom ovog nesvakidašnjeg voća.

„Od sada ću samo njega da sadim jer je fantastičnog ukusa. Malo je sitniji plod nego kod crvenog paradajza ali da je zalivan redovno možda bi bio krupniji, mi ne koristimo hemiju pa ga ja berem i jedem u bašti.

Meso mu je crveno, a pokožica crna dok ne sazri, a kad je zreo onda pocrveni ali zadrži na sklonitim mestima od sunca crnu boju“, objašnjava Slađa.

U selu Lipovac Radovanovići pored crvenog gaje i žuti paradajz. Stara sorta koja se nekada uzgajala sačuvana je na ovom imanju sve do danas.

„Žuti paradajz se kod nas redovno seje podjednako kao i crveni. Dekorativan je i jako je lep kada se pomeša u salati sa crvenim. On se razlikuje samo po boji od običnog crvenog paradajza, jer je ukus isti kao što ga ima paradajz, ukoliko se duže zadrži na suncu odnosno na biljci može biti za nijansu slađi. Otporan je na bolesti pa ga rado preporučujem za organsku proizvodnju“, rekla je Mirjana Radovanović iz sela Lipovac.

Inače u svetu je zastupljeno preko 400 različitih vrsta paradajza, od toga u Srbiji se proizvodi oko 50.

(Kurir.rs/RINA)