LEPOTE I UZVIŠENOSTI SVETE SRPSKE ZEMLJE: Dok god je na Kosmetu makar i jedan Srbin ono ostaje - SRPSKO!

Kosovo i Metohija u vremenu današnjem neguje živi i neguje izvorne vrline Svete Srbije.

- Poseta je otpočela u divnom ambijentu mesta Bostane u Novom Brdu, u domu svešteničke porodice Mitrić gde se svaki putnik namernik susretne sa ljubavlju i ogromnim gostoprimstvom divne protinice Sonje i to onim gostoprimstvom koje se kroz vekove baštinilo u Velikoj Hoči, Orahovcu i Prizrenu.

Svakom gostu se tada čini da kroz pažnju koju dobije i ljubav pruženu, da je u stvari, upoznao Kosmet kroz vekove. Na takav su prijem i utisak gosti iz Beograda došli i doživeli ga. Osećaj neponovljiv, da vidiš da se neko raduje tvom prisutvu i da želi da ti učini čast što si tu i što postojiš - sumira utiske za Portal Kurira Dimitrije Stikić..

Porodica Mitrić živi u mestu Novo Brdo, imaju divnu Crkvu posvećenu Uspenju Presvete Bogorodice. Divno su uredili parohijski dom, takođe razmišljajući o budućnosti u pripremi je i konak za sve nadolazeće generacije i poklonike. Tako da će uskoro svako imati mogućnost da dođe i poseti ovo Sveto mesto kojim su stolovali mitropoliti novobrdski.

Prema tome, nema opravdanja, svima se daje u amanet da posete Kosmet i Novo Brdo kada god su to u mogućnosti, kaže Stikić.

Predstavnici Svete Srbije posetili su mesto Pasjane, gde se nalazi sekretarijat PSUSS za Kosovo i Metohiju. Boravili su u divnom domu Cvetkovića, braće Jovana, Petra i Miroslava.

Održan je veoma konstruktivan sastanak u kome su nosioci ove sekcije predstavili sa kojim izazovima su se susreli u prethodnom periodu. Trener Miroslav je izneo retrospektivu rada sa decom na terenu i sa planiranim aktivnostima u školskoj 2020/2021. godini.

Na kraju svog izlaganja izneo je niz izvanrednih predloga za budući uspeh, rad i razvoj sekcije. Utvrđujući goste iz Beograda rečima ljubavi i izvanredne podrške, završio je izlaganje rečima:”Dok smo mi ovde Sveta Srbija ima da postoji do kraja veka!!!"

Treba spomenuti da meštani mesta Pasjane spadaju u najhrabrije na Kosovu i Metohiji.

Stoga, ove reči brata Miroslava pogađaju pravo u srce Dimitrija i Vladimira, a pogotovo kada kaže da mu svakog dana dolaze Šiptari dok obrađuje imanje sa ponudom najskuplje cene da proda, a on im odgovara:"Moj deda je ovo zaradio u Nemačkoj radeći pošteno na mostovima i drugim građevinskim objektima i tako kupovao metar po metar u Pasjanu.... , a šta ja treba da uradim da ovo sve prodam i odem u Beograd i da kupim stan i dobar auto i šta ću onda, ko sam ja ako to uradim.... zatim on pita šiptara: “Koliko košta tvoja njiva da je ja kupim?! Ove reči Srbina Miroslava jače nego kakva tvrđava, potvrdile su da na samo 300 kilometara od Beograda, iako u svojevrsnom getu on sa porodicom brani svete granice Kosova i Metohije.

Selo koje ima svoju svetiteljku Svetu Bosiljku

Tokom ovog nadasve bogougodnog razgovora, saznalo se mnogo lepih stvari o događajima u mestu Pasjane. Iz blagočestive porodice Cvetković, jedan od braće, Petar, imao je blagoslov da kao jedini od civila međ’ sveštenstvom prisustvuje vađenju moštiju Svete Bosiljke, koja se po predanju nalazila unutar jednog stuba između dve celivajuće ikone seoske crkve. Pored svih poteškoća tokom seče zida, blagodareći Petru i posle jedne bezizlazne situacije ipak je Sveta Bosiljka dala blagoslov da je pronađu.

Ovo čudesno svedočenje Petrovo ostaće duboko urezano u pamćenju svih koji su ovo čuli. Ono što se potvrdilo jeste da je blagodat svetinje umnogome oplemenila život brata Petra i pozitivno uticala na njegov duhovni razvoj, tom se utisku niko nije mogao oteti. On tako blagosloven i radostan, preneo je ljubav i mir u srca svih prisutnih. Takođe, jedan od braće Cvetković, donedavno bogoslov i veroučitelj u Pasjanu, Jovan, postao je sveštenik u mestu Osojane blizu Pećke Patrijaršije.

Delegacija Svete Srbije iz Pasjana odlazi sa novim ushićenjem i saznanjem da je porodica Cvetković duhovno i porodično porasla, a kao takva je potvrdila da se i danas može hoditi ka nebu istine našeg Svetog Cara Lazara.

Slavni grad na Bistrici

Drugi dan boravka, počinje svetom liturgijom u crkvi Presvete Bogorodice u Bostanu. Nebeska liturgija je počela uz divno pojanje Dimitrija i ćerkice prote Steve, Milijane. Ipak, poseban utisak ostavlja maleni Novak brat Milijanin, koji čtecira i pomaže ocu u oltaru svetinje novobrdske.

On poštujući tipik pokazuje iako malen, zavidno znanje liturgijskog poretka: pali kadionicu, priprema sveću, postavlja nalonj za čitanje Svetog Jevanđelja, a najviše voli da zvoni. Protinica Sonja, tiho seče naforu i nenametljivo se moli u prikrajku. Tu je je Đorđe oficir, Taša njegova supruga, pa Srđan sa suprugom, novokrštena beba sa roditeljima. Događaj za celu godinu koji se ne zaboravlja, ukrašen pesmom pevnice.

Posle svete liturgije, vreme je da se krene u Prizren. Na putu ka carskome Prizrenu, prolaze se mesta divna i uzvišena.... putnici prolazeći te krajolike bivaju zapljusniti osećajem lepote i uzvišenosti svete srpske zemlje. U Prizrenu, putnike dočekuje sveštenik Jovan Radić, profesor Prizrenske bogoslovije. On je od osnivanja Svete Srbije bio njen fudbaler, lider i uzdanica, danas na strašnom mestu stoji i postoji.

Radostan događaj, drago lice i poseban čovek. Uveo je goste i pokazao Crkvu Svetog Đorđa, zatim ih uputio u bogosloviju Sv. Kirila i Metodija. Poseban osećaj sedeti u Prizrenu tu se oseća duh svih naših predaka. Mešaju se kulture i istorije, pisma i verovanja. Odlazi se u Arhangele i dočekuje poklonike jedno umilno lice brata Dobrivoja. On polako pripoveda istoriju Dušanove prestonice i zadužbine gde mu se i grob nalazio...

Manastirska crkva je najgore stradala 1610. godine kada je Sinan Paša veliki deo kamena razgradivši zidine svetinje, preselio u Prizren i ugradio u džamiju. No da je svedočanstvo zanimljivo, ta džamija je jedina koja na tim kamenjima ima uklesano na stotine krstova, jer su neimari Cara Dušana, svaki isklesan kamen ukrasili i zakrstili Krsnim likom. Tako ostaje svedočanstvo nepoznato celom svetu, da je ta džamija Sinan-pašina, džamija sa krstovima. Kad je došlo do oslobađanja od Turaka, Srbi nisu dozvoli da se ta džamija ruši, već da ostane sećanje na ovaj događaj koji Srbe postavlja u narode za večnost.

Moćno Dušanovo carstvo

Pretrpeo je ovaj manastir jedan najveći gubitak u zadnjim ratnim dešavanjima, izgubila je sabrata Haritona, novopredstavljenog svetitelja naših dana. On je po svemu sudeći izgubio život samo zato što je nekoliko dana pre svoga stradanja, sahranio dva brata Srbina, koji su ubijeni od strane nemačkih vojnika, nakon Kumanova 1999. godine. Nad njihovim telima Albanci su igrali šotu dva dana. Monah Hariton to nije mogao da gleda i samo je došao manastirskim kolima i pokupio ih. Odmazda za ovo delo bilo je njegovo kidnapovanje i odsecanje glave od strane plaćenih vojnika (mudžahedina). Naša sveta Crkva proglasila je monaha Haritona za svetitelja i pribrojala ga diptihu svetih novomučenika.

Manastir Svetih Arhangela danas ima divni Dušanov konak, koji je nastao kao plod i ljubav bratije na čelu sa neustrašivim duhovnim gorostasom ocem Mihailom. Obe Crkve su procesu obnove, dok su konak i manastirska gostoprimnica u potpunosti obnovljene.

Zato sve ljude pozivamo da dođu i posete ovo sveto mesto u kome najsilniji car srpski utvrdi svoje carstvo. Posle divnog dočeka i gostoprimstva gosti se vraćaju za prestoni grad Beograd, koji utvrdi Sveti Despot Stefan preko Novog Brda, kao nekad baš kako se išlo.

Pomešana osećanja ponosa i nade da ipak nije sve izgubljeno, a u isto vreme radost i umilenje što su hodili svetom Srbijom i to onom gde su sada naoružani još jačim osećanjem odgovornosti i odvažnosti spremni brane njenu svetinju vaspitavajući u istini naraštaje koji dolaze.