ODE I MOJ BATO SIROMAH: Vest o smrti patrijarha Irineja teško pogodila njegove najbliže VOLELA BIH DA GA POLOŽE U NAŠU CRKVU

U rodnoj kući počivšeg patrijarha Irineja danas ne živi niko.

Desanka se za Vukomana udala 1956. godine. U kući Gavrilovića dočekao ju je tada dever Miroslav (svetovno ime patrijarha), zaova Milijanka, svekrva Milijana i svekar Zdravko.

Baka Desa svedoči da joj je često svekrva pričala o siromaštvu i teškim vremenima u kome je odgajala troje dece. Bili su, veli, više gladni nego siti.

- U vreme kad sam se udala Bato je radio u jednom beogradskom trgovinskom preduzeću koje je veoma uspešno poslovalo. Istovremeno je studirao bogosloviju u Beogradu. Nekako u to vreme, u blizini naše kuće u Vidovi, živele su monahinje manastira Jovanje. Tako je Bato zavoleo manastir i krenuo tim putem. Teško mi je palo kad se zamonašio. Više sam tada plakala i tugovala nego za svojim rođenim bratom kad je umro. Nadala sam se da će ozdraviti... Planirala sam kad dođe unuk iz inostranstva da odem da ga posetim - priča baka Desa kroz suze.

Dodaje da joj je dever pomagao u odgajanju dece i da mu ništa nije bilo teško.

- Pomagao mi je da nahranim i povijem decu... Mnogo sam ga volela. Ode moj Bato... Ko će me sada videti - pita se kroz suze Desa.

Kaže da još u porodici nije bilo reči o mestu gde će patrijarh biti sahranjen, ali kaže da zna da postoji testament koji bi trebalo da da odgovor na to pitanje.

- Volela bih da ga polože u crkvu koju smo gradili zajedno sa njim, ovde iznad naših kuća, ali nisam sigurna da će tako biti - kaže starica.

(Kurir.rs/Gordana Injac)