MARKO PAREZANOVIĆ: Vazduh u Čačku nije od juče zagađen

Poslanik SNS-a iz Čačka, Marko Parezanović, oglasio se povodom nezabeleženog zagađenja vazduha u Čačku, čije saopštenje prenosimo u celosti:

Prvo, vazduh nije zadovoljavajućeg kvaliteta i to je neosporno. Drugo, vazduh nije loš od "juče" kako bi određene interesne političke grupacije htele da predstave. Kvalitet vazduha je oduvek problematičan u zimskim mesecima, dominantno zbog toga što se industrijskim zagađivačima pridodaju i individualni grejni sistemi. To što danas više pričamo o ovoj temi (što je dobro), posledica je monitoringa koji je uvela Agencija za zaštitu životne sredine u prethodnih nekoliko godina i sve većeg broja individualnih merača kvaliteta vazduha koji kada se priključe na internet postaju izvor informacija koje prikupljaju različite aplikacije poput AirVisual-a. To ne znači da je vazduh bio dobar pre uvođenja monitoringa, može biti samo obrnuto, a objasniću i zašto.

Grad Čačak je nakon izgradnje Toplane Ljubić kej izgradio još 3 toplane na prirodni gas (Vinara, Šumadija i Gradska toplana), zahvaljujući čemu je ugašen značajan broj kotlarnica na mazut i lož-ulje. Takođe, 2018. godine je puštena u rad gasna kotlarnica "Prosveta" na koju je pored postojećih objekata priključena i zgrada Medicine rada. Izgradnjom ove kotlarnice, stara kotlarnica na mazut je ugašena. Nabavkom gasnog gorionika za Toplanu Ljubić kej zamenjen je stari gorionik koji nije ispunjavao ekološke standarde. Nakon toga 2018. godine na daljinsko grejanje priključene su zgrade suda, tužilaštva i MUP-a, čime je ugašena još jedna kotlarnica na mazut. Za nekoliko meseci počeće sa radom gasna kotlarnica "Fakulteti - OŠ Vuk Karadžić", na koju će biti priključeni Agronomski fakultet, Fakultet tehničkih nauka i Visoka škola kao i OŠ Vuk Karadžić, Tehnička i Muzička škola. Time će takođe biti ugašene sve postojeće kotlarnice na ugalj i mazut u ovom delu grada. U narednoj godini biće izgrađena gasna kotlarnica za Mašinsko - saobraćajnu školu koja će zameniti postojeću mazutnu kotlarnicu. Jedan od gorućih problema je mazutna kotlarnica "Proleće" koju koriste stanari Bogićevićeve ulice i koju je nužno što pre ugasiti. Zbog svega navedenog, a tačnog što se lako može utvrditi i proveriti, neodgovorno je reći da grad Čačak ne radi ništa po pitanju kvaliteta vazduha, a pored toga što je neodgovorno, dodatno je i glupo reći da je danas vazduh lošiji nego u vreme kada su sve kotlarnice koristile mazut, ugalj i lož-ulje.

Nažalost, individualna ložišta u velikom procentu učestvuju u kvalitetu vazduha, zbog čega je on u zimskim mesecima primetno lošiji. Taj problem se ne može brzo rešiti, ali je neophodno što agresivnije motivisati domaćinstva da pređu na gas i učiniti da gas kao energent bude daleko pristupačniji građanima. Takođe, i dalje je prisutno veliko rasipanje energije, zbog čega je neophodno dodatno podstaći podizanje energetske efikasnosti, kako u pojedinačnim domaćinstvima, tako i u objektima namenjenim višeporodičnom stanovanju. Uz veću energetsku efikasnost trošićemo manje energenata.

Na kvalitet vazduha utiče i to što na teritoriji grada imamo skoro 40 000 registrovanih vozila, da skoro svaki član porodice ima svoj automobil, da u automobilima imamo prosečno mali broj putnika, a da bicikl gotovo i ne koristimo za razliku od na primer mnogo bogatijih Danaca kojima je bicikl skoro pa osnovno prevozno sredstvo. Zbog toga Vlada Srbije subvencioniše kupovinu hibridnih vozila, a u bliskoj budućnosti razvojem baterija i dostupnošću punjača električni automobili će potpuno osvojiti tržište. Iako se mnogima neće dopasti, ograničenje uvoza automobila sa euro 3 standardom biće nužnost, što bi trebalo da podstakne kupce da starost automobila bude važniji kriterijum od marke automobila. Takođe, jedna od stvari koju ćemo morati u bliskoj budućnosti da uradimo kada je Čačak u pitanju, jeste izmeštanje dela saobraćaja iz centra grada, odmah nakon završetka drugog dela ulice 10, odnosno Bulevara Radomira Putnika.

Zbog svega navedenog moraćemo kao društvo mnogo da se menjamo ako želimo da sačuvamo životnu sredinu. To nije samo zadatak i obaveza države, niti država to sama može da uradi. Svaki pojedinac ima svoju ulogu u očuvanju životne sredine. Slično je i sa zagađenjem Morave i drugih reka, što je tema koja će mi biti u fokusu delovanja kao člana Odbora za zaštitu životne sredine i o kojoj ću posebno govoriti.

Poštovani građani, obratio sam vam se jer smatram da je u vreme kada su lažne vesti preplavile medijski prostor, jako važno reći istinu, kakva god da je ona. Ono što dodatno pojačava subjektivni osećaj o kvalitetu vazduha jeste način izveštavanja medija i pojedinaca, gde se ne analiziraju podaci na godišnjem nivou, već kada je kvalitet vazduha loš to je naglašena vest dana, a kada je kvalitet vazduha dobar onda to uopšte nije vest, čime se stvara nerealna slika. Pitanje očuvanja životne sredine nije i ne može biti političko, već isključivo životno pitanje, koliko god pojedinci u nedostatku autentičnih političkih ideja pokušavali da na ovoj temi profitiraju", naveo je Parezanović.

(Kurir.rs/D.Č.)