STUDENT SPASAO FOTO ISTORIJU "VISKOZE": U fabričkim ruševinama našao 20.000 fotografija

Kako su nekada izgledali fabrički pogoni, postrojenja, mašine i život radnika lozničke "Viskoze" buduće generacije moći će da vide na fotografijama zahvaljujući Aleksandru Kostiću. Ovaj dvadesettrogodišnji Lozničanin koji studira turizam našao je u ruiniranoj fabrici gomilu foto - filmova na kojima su ovekovečeni momenti iz poluvekovnog trajanja jedne od najvećih fabrika SFRJ koja je svojevremeno imala oko 12.000 zaposlenih i prostirala se na oko 80 hektara.

Aleksandar je rođen neposredno pred sunovrat "Viskoze" koja ga je uvek impresionirala veličinom pa je kao osnovac, kroz ogradu, fotografisao njene fabrike, a i otac mu je nekada tu radio. Fabrika je bukvalno očerupana u poslednju deceniju i po, a on je voleo da ide u fabričkikrug i razgleda ono što je od nje ostalo.

- Tako sam u nekadašnjem "Celvlaknu", u prostoriji gde je radio fabrički fotograf našao dosta negativa poslaganih u kesice, netaknutih, a sve okolo bilo je razbacano. Na jednom piše datum, 30.10.1960, a pretpostavljam da većina i jeste iz vremena gradnje i početaka proizvodnje. Našao sam oko 20.000 negativa i uspeo da sredim možda trećinu tako da ima još mnogo posla. Našao sam i gotove fotografije u nekim kancelarijama i portirnici na kojima su uglavnom slike radnika iz pogona, sa partijskih, sindikalnih sastanaka ili proslava. Većina je crno-bela, ali ima i "mlađih’’ rađenih u koloru. Sve je tamo od dokumentacije razbacano, oštećeno od vlage, ali sam ovo uspeo da spasem i planiram da jednom napravim izložbu. Nešto fotografija sam odneo u Muzej Jadra i iznenadili su se kada su ih videli.. Imam mnogo izrađenih fotki, planiram da ih skeniram u velikoj rezoluciji i pokušam odrediti godine njihovog nastanka – priča mladić dok pokazuje deo pronađenog kao rezultat njegove dosadašnje foto arheologije.

Prve fotke našao je početkom pretprošle godine, veruje da ih još ima po pogonima, ali i da je mnogo dragocenog materijala zauvek izgubljeno.

- Neki negativi su oštećeni, ali velika većina može biti spasena da oživi vreme kada je radila "Viskoza" po kojoj je Loznica bila poznata širom Jugoslavije, ali i van njenih granica. Planiram da objavim monografiju o "Viskozi" od koje je nekada živeo ceo loznički kraj. Danas je teško zamisliti fabriku gde su radnici radili u tri smene i bili dovoženi desetinama autobusa, to je bila reka ljudi koji idu na i sa posla – priča mladić o uništenoj fabrici.

Nedavno je na fejsbuku otvorio stranicu HI "Viskoza" na kojoj postavlja nađene fotografije pa mu se javljuju oni koji na njima prepoznaju sebe, kolege, pogone gde su proveli radni vek, a mnogi ‘’kače’’ svoje fotke i podsećaju na neke, za njih, srećnije dane. Sigurno je da Aleksandra čeka veliki posao da negative pretvori u fotografije, ali je sigurno i da će zahvaljujući njemu biti sačuvan važan deo istorije "Viskoze", ali i Loznice i okolnih mesta jer je na fotografijama zabeležen njihov izgled od pre četiri, pet decenija, sačuvana istorija jednog prohujalog i mnogo dugačijeg doba od onoga koje sada živimo.

Kurir.rs/T.I.