AKO NEMAŠ MIRAZ NEMAŠ NI MUŽA: Pre pola veka bez peškira, šarenih ćilima i heklanih stolnjaka devojke nisu mogle da se udaju

I dok se danas devojke ne udaju jer mnogo biraju ili puno rade, pre pola veka bilo je malo drugačije. Stasale za zajednicu, mlade dame nisu mogle ući u brak bez – miraza!

Ona kaže da je i sama kad je stasala krenula da plete i veze, kako bi darovi na dan svadbe bili što bogatiji.

- Ja sam izvezla oko 20 stolnjaka kako bih poklonila zaovama i svekrvi, a poseban vezeni peškir bio je namenjen svekru, kad se prvo jutro umije obavezno je to moralo da mu se prinese kako bi obrisao lice - rekla je Vinka.

U devojačke škrinje slagali su se peškiri, šareni ćilimi i heklani stolnjaci, ali bilo je i onih zahtevnijih mladoženja koji su u miraz tražili mnogo više i bez toga nisu hteli da prihvate mladu.

Milanka Minić iz Dragačeva seća se visokih prohteva svog svekra.

- Tražio je imanje ili njiva da se da. Ako toga nije bilo, onda su morale da se daju pare. Niko mladu tek onako nije prihvatao u kuću. Neki su tražili dukate ili spavaću sobu, trokrilni šifonjer i pripremljene dušeke - priseća se Milanka.

I ne samo da su prohteve imali svekar, svekrva i zaove već i tadašnji mladići nisu bežali od miražinki.

Velizar Savić dugo je birao i na kraju stigao kod Andrića na miraz.

- Dok sam bio momak samo sam tražio devojku koja ima miraz. Mogla je da bude lepa kao slika ili zgodna kao avion, to me nije zanimalo. Ako nija imala miraz ne bih je ni pogedao. Ja sam to tako tražio i mogu vam reći lepo sam prošao - kaže ovaj prispeli domaćin.

Iako se vremena u raznim segmentima menjaju, izgleda da su neke stvari ostale iste, samo se sada nazivaju drugačijim imenima. Možda su upravo mladoženje iz tog perioda utabale stazu devojkama koje se danas popularno nazivaju sponzoruše? Samo što umesto trokrilnog šifonjera, one bi ipak malo luksuznije automobile...

(Kurir.rs/ RINA)