Vučević: Ne znam kako je biti proteran sa ognjišta, ali takvu sudbinu niko ne zaslužuje

- Bez vode i struje majka Petra boravila je s bolesnom ćerkom u jednom sobičku. U ta četiri hladna zida stale su sve njihove muke od onog trenutka kad su pobegle pred vihorom rata, iz Šipova 1992, i našle memljivo skrovište u Novom Sadu. A da muka bude veća, majka Petra nije mogla da radi, jer joj je ćerka bolesna. Ne znam kako je biti proteran sa ognjišta pa godinama biti socijalni slučaj jer nemaš kome ostaviti bolesno dete da bi išao na posao, ali jedno znam, a to je da ne želim nikom ovo da se desi, da takvu sudbinu niko ne zaslužuje. Uradio sam i uradiću sve da ova požrtvovana i ponosna majka dobije novi dom, vodu i struju, kako bi sa svojom ćerkom imala dostojanstven život. Radovi na novoj kući su u toku i nadam se da će Petri biti lakše u boljim uslovima. Hvala Mesnoj zajednici Pejićevi salaši i svim dobrim ljudima - naveo je Vučević.