Slobodan Jovičin (61) iz Kikinde na kursu humanosti istrajava skoro četiri i po decenije. Poslednja martovska akcija dobrovoljnog davanja krvi, Jovičina je ustoličila na mesto apsolutnog rekordera ne samo u Kikindi, već u ovom delu Vojvodine. Dragocenu tečnost donirao je 167. put!

Iako je nameravao da i ranije obori rekord, isprečila se korona. Nakon preležane upale pluća i borbe sa kovidom, do rekorda je stigao 25. marta.

"Godi saznanje da sam Kikinđanin sa najvećim brojem davanja krvi. Prvi put, to sam učinio još 28. novembra 1978. godine. Razlog za prvo davanje našao sam u izbegavanju pismenog zadatka iz matematike, ali se na kraju ispostavilo da ništa nije slučajno. Nastavio sam porodičnu tradiciju i vremenom prestigao oca. Tačno je da sam od aktivnih davalaca rekorder, ali bi me najviše obradovalo kada bi sistem više uvažavao humanost ovih nevidljivih ljudi. Potrebe za krvlju sve su veće, ali je davalaca manje", kaže Slobodan i nastavlja:

slobodan-jovicin-foto-s.u..jpg
Foto: Kurir/SU

"Želja da nekome pomognem jedini je motiv da, kad god sam u prilici, dođem i dam krv. Ako me zdravlje posluži, računam da ću još dvadesetak puta darivati dragocenu tečnost. Eto, prilike da poboljšam saldo i postanem dobrovoljni davalac koji je to učinio 180 i više puta", kaže Jovičin.

Poslednje davanje specifično je i po tome što je, kako Jovičin kaže, ovo njegovo prvo sa antitelima:

"Jedan sam od onih koji smatraju da je prethodni koncept davanja krvi u bolnici bio celishodniji i jednostavniji. Ima dosta davalaca koji, možda, rade noćne smene, pa tog dana nisu u mogućnosti da dođu u Crveni krst i daju krv", predočava Jovičin.

daju-puno-ne--traze-nista-foto-s.u..jpg
Foto: Kurir/SU

Nekad i sad

"Od trenutka kad sam počeo da dajem krv, pa do pre nekoliko godina, u proseku, godišnje je bilo više od 2.500 davalaca. Osamdesetih godina prošlog veka, još ih je bilo više. Oko 3.500. Po mojoj računici, tokom tri i po decenije, izgubljeno je 1.000 davanja godišnje. Mislim da moji argument potvrđuju da ovakav sistem dobrovoljnog davanja nije idealan", kaže Jovičin.

Shodno Zakonu o transfuzijskoj medicini, koji je potpunosti počeo da se primenjuje od 1. januara 2019. godine, prikupljanjem krvi bave se samo Instituti za transfuziju u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Kurir.rs/S.U.