BAKA ŽIVKA (94) DALA LEKCIJU IZ LJUDSKOSTI: Lopov joj ukrao poslednji dinar iz kuće, ali starici je nešto drugo VAŽNIJE OD NOVCA

- Ne mogu da uzmem tuđe. Nisam takva žena. Imam si za lebac i s lebac. Dotrajala sam, sine. Zet, unuci, unuke mi pomažu dovoljno. Imam njih i ne treba mi mnogo. Malo i jedem u poslednje vreme. Penzija mi je 15.000, a sad su mi dali 17.000 dinara, ne znam zašto, ama dovoljno za mene. Odvojim odmah za komunalije, vodu, struju i ostane neka para - priča baka Živka koja stanuje u kućici u naselju Durlan.

To je tako ukutkana ulica gde se poštuju stare komšijske vrednosti. I samo njeno dvorište sa stablima voćki, česmom, malom baštom odiše toplinom koju u Nišu polako gutaju bezlične kockaste zgradurine.

Taj niški duh se i ogleda, zaključuju prisutni za njenim stolom u dnevnoj sobi, u rečenici "džabe ti pare i titula, ako nisi dobar čovek i drugar". Po tim principima i baka Živka živi.

Pored zeta Mikija i unuka velika pomoć su joj komšija Dobrica i Novak Nikolić, inače otac naše poznate pevačice Maje Nikolić. Novak je dobar prijatelj njenog zeta jer su obojica vojna lica i sebe naziva u šali glavnim "fizikalcem".

- Baka Živka je sjajna, ona je isto godište kao moja preminula majka i poštujemo se. Ja joj iscepam drva, orezujem voćke, popričamo malo. Isto je tu i prvi komšija Dobrica i uopšte u ovom kraju vladaju neke zaboravljene vrednosti u Nišu, a to je da se ljudi pomažu koliko mogu. Dobro je baka, malo ne čuje, izdaju je noge, ali vitalna je i duhovno izuzetno snažna - priča nam Novak, jedan izuzetan gospodin, koji kaže da je baka Živka vraćala neke komšije sa novcem u rukama jer joj je i "sama poseta i želja da joj se pomogne dovoljna".

Starica nam priča kako je to bilo pre Drugog svetskog rata dok je išla u školu, pokazuje slike iz ormana. Tu su unuci, rodbina, i na žalost, poginula ćerka u saobraćajnoj nesreći. Dok je zovu njeni bližnji, ona se javlja na telefon i nešto zapisuje. Primećujemo da to radi bez naočara.

- Jeste, jeste, i čitam i pišem bez naočara. Pijem ove lekove, ne znam ni sama čemu služe, a recept za dugovečnost ne znam. Deda mi je doživeo 93, a tatko 95 godina, tako da sam se na njih izmetnula - objašnjava baka na divnom svrljiško-zaplanjskom dijalektu, koji je jedna od podvarijanti prizrensko-timočkog dijalekta koji se u Srbiji često izvrgava ruglu, ali ostaje najasniji i najprecizniji govor u državi.

Priča kako je imala dva supruga, kako je rano ostala bez majke, pa je morala u nadnicu, a onda se zaposlila u daleko čuvenoj firmi "Ei Televizori". Kasnije je radila na pumpi i "morala je svaki dan da se bori".

Baka Živka nas je ispratila u društvu svoje mace koja joj često pravi društvo.

U razgovoru s komšijama, saznajemo da je R.D. stari znanac durlanskih dvorišta, jer je nekada bio đubrar u tom kraju pa zna ko gde živi. Sada se namerio na nejaku i bespomoćnu osobu tako da kazna neće biti nekoliko meseci iza rešetaka već malo veća.

(Kurir.rs/M.S.)