ČIČA PERO IZLEČIO RAK GLADOVANJEM, PRESNOM HRANOM I IZVORSKOM VODOM! Na planini Bobija našao spas i komšinicu ULTRAMARATONKU

Najpoznatiji stanovnik planine Bobija je Milojko Mićić, čiča Pero. Na planinu sa najlepšim vidikovcima u Srbiji došao je sasvim slučajno, kao šumarski inženjer, a sledeći put, kada je rešio da ozdravi!

"Ja sam imao tu sreću da sam dobio pre te moje bolesti knjigu od Gintera, koju mi je dao moj sadašnji direktor i kum. Ja sam to čitao, bio sam zdrav do tad, nisam imao neke bolesti. Međutim, neke intervencije su me skrenule s puta, pa sam dobiosepsu, gde nekoliko stotina hiljada umire, jedan preživljava. Posle toga je došlo do pojave raka na levom bubregu", navodi on tok svojih zdravstvenih problema.

Zahvaljujući knjizi koju je dobio napoklon, čiča Pero je te 1998. godine, kada je saznao od čega boluje, doneo niz odluka, zbog kojih je kako kaže, danas živ i još bitnije – potpuno zdrav.

Odbio je operativni zahvat vađenja bubrega, a umesto da ode kući, uputio se na Bobiju. Tamo je 28 dana pio samo vodu, a onda je polako uveo domaće sokove i presnu hranu.

"Ovde sam preko mesec dana pravio šejkove, ujutru se dva, tri čena belog luka iseku i stavi se u keramičku posudu, naspe čaša vode, ove izvorske i uveče dva sata posle nekog obroka, da li je to voće, povrće, popije se to. To mesec dana, jer imunitet se stvara u tankim crevima", objašnjava ovaj čovek koji bere šumske darove, najviše od svega sremuš, divlji luk za koji kaže da je zdraviji od belog.

Njemu društvo često pravi komšinica Dragana Obradović. Ona je rođena na planini, mestu koje joj daje snagu i energiju.

"U Valjevu sam završila školu i po završetku sam se vratila na Bobiju. Psihički bih dosta potonula u gradu. To mi ograničava moju slobodu!", zaključuje devojka koja ima poljoprivredu, sadi maline, a već tri godine zaredom organizuje ultramaraton.

(Kurir.rs)