BORISAV JE SAN PIO FONDA, BROJI SITNO DO 100. ALI NE POSUSTAJE Bravar iz Kraljeva u maju puni 97 a i dalje radi u svojoj radionici

KRALJEVO - Borisav Špagović iz Kraljeva jedan je od najstarijih zanatlija u Srbiji. Odavno je ušao u desetu deceniju života, krajem maja napuniće 97 godina, a i dalje radi u svojoj bravarskoj radionici koja se nalazi u centru grada.

- Moj stariji brat odlučio je da upiše Gimnaziju, a ja sam oduvek hteo da budem bravar. Drugi svetski rat zatekao me je kao učenika u kraljevačkoj Fabrici vagona, a prvu radionicu otvorio sam 1941. godine, sa 16 godina, u selu Vrdila kod Kraljeva, priča za Kurir Borisav.

Prema njegovim rečima, kako za vreme rata nije bilo materijala za izradu raznih predmeta od metala, pravio je motike, sekire, raonike za plugove i druge poljoprivredne alatke od čaura topovskih granata.

- Čaure od granata nemačkih topova „Merzer“, bile su dugačke jedan metar i napravljene od mesinga koji sam koristio i za izradu kofa, kantara i karbidnih lampi. Tada sam, kao mladić, napravio i prvu mašinu za rezanje duvana u kraljevačkom kraju i svi uzgajivači iz okolnih sela dolazili su kod mene da režu duvan, kaže majstor Boro, kako ga sugrađani popularno zovu.

Za 80 godina radnog staža, koliko sam kaže da ima, pravio je gotovo sve što može od metala, ili kombinacijom metal - plastika, da se napravi. Slučaj je hteo da, u periodu obnove zemlje posle Drugog svetskog rata, dizajnira kvake i na njima odlično zaradi.

- Dogodilo se da sam tada kvakama koje sam izradio snabdevao skoro ceo grad, a koristile su se za ulazna vrata na stambenim i poslovnim objektima, ali i na dvorišnim kapijama, dodaje Borisav Špagović, pokazujući nam svoj dizajn iz tog vremena.

Usavršavajući se kao majstor, izučio je potom još tri zanata, pa je sredinom sedamdesetih godina prošlog veka čak izrađivao i komponente za radio aparate „Melodija“, nekadašnje Elektronske industrije „Niš“.

Kasnije, kada je SFRJ prestala da postoji, na tržištu se ukazala nova prilika - metalnih lopata, koje su proizvodili Slovenci, gotovo da nije bilo u Srbiji, pa su mnogi majstori, a i on sam, u Kraljevu, napravili na hiljade ovog proizvoda neophodnog svakom domaćinstvu.

Majstor Borisav voli da kaže da će raditi sve dok bude mogao da stoji na nogama, a tada će ga zameniti unuk.

Sa ponosom ističe da su kroz njegovu radionicu prošle generacije đaka „Škole učenika u privredi“ koja je nekada postojala u ovom gradu i da su oni danas uspešni majstori koji rade u celom svetu - od Amerike i Kanade, preko Evrope, do Australije i Novog Zelanda.

- Najviše vremena i dalje provodim u radionici, ovde nađem neki svoj mir. Kad ima posla, onda se radi, a kada nema, naiđe neko od poznanika, pa se slatko ispričamo. Voleo bih kada bi današnja omladina bila više zainteresovana da izuči neki zanat, jer je svaki zanat zaista zlata vredan, zaključuje jedan od najstarijih zanatlija u Srbiji.

Kurir.rs/Tekst i foto: Jovan Slijepčević