Piroćanac Časlav Colić, kopista fresaka Narodnog muzeja u Beogradu u penziji, ceo radni vek proveo je kopirajući freske iz najvećih srpskih svetinja.

Mnoge njegove kopije, nakon svih dešavanja, posebno na Kosovu, sada su zamena originala, koji su oštećeni ili uništeni, a Colić trenutno radi na izradi freske loze Nemanjića iz Dečana, nakon čega planira da uradi portrete svih vladara iz te porodične loze.

Colić planira da na desetine svojih radova pokloni Gradu Pirotu, a mnogo svojih radova već je poklonio i Gradu i crkvama, manastirima... Časlav kaže da je srpsko srednjovekovno freskoslikarstvo preteča renesanse, a Beli Anđeo iz Mileševe je srpska Mona Liza.

tan202152-103811264-0.jpg
TANJUG/ Aleksandar Ćirić 

Rodio se u pirotskom planinskom selu Jalbotina, gde se nakon 30 godina profesionalne karijere i vratio. Sa suprugom Svetlanom, koju je upoznao u Prizrenu dok je kopirao freske, živi u kući svojih predaka, čuva koze, bavi se vinogradarstvom, poljoprivredom.

Iako je već u godinama, Časlav i danas vredno radi, a trenutno slika fresku Loze Nemanjića koju kada završi, za godinu dana, planira da pokloni Gradu Pirotu ili gradskoj galeriji.

- Ima mnogo posla oko same Loze, oko 20 istorijskih portreta mnogo lepih. Namera mi je da napravim lozu Nemanjića koja će biti vlasništvo Pirota. Do sada se to u istoriji učilo ovlaš, nismo mnogo smeli da pominjemo vladare srpske, ali sada je vreme da se konačno ponovo krene, da znamo ko nam je bio Nemanja, Sava, sve do Cara Dušana, njihova deca. Dugo će trajati, godinu dana, hoću detaljno da uradim, autentično kako je i u Dečanima, kaže Colić.

Napominje da je slikati portret Dušana i drugih vladara pravi odmor i veliko zadovoljstvo.

- Portret cara Dušana iz Dečana je izuzetan, jer je Dušan bio živ dok mu je slikar pravio portret pa je zbog toga ovaj portret autentičan. Planiram da, kada završim Lozu, sve te portrete uradim u prirodnoj veličini i da to ostane Galeriji u Pirotu, da Galerija ima sve važne istorijske portrete u svojoj kolekciji. To mi je u planu - rekao je Colić.

tan202152-103816381-3.jpg
TANJUG/ Aleksandar Ćirić 

Govoreći o srpskom srednjovekovnom freskoslikarstvu, Colić kaže da je ono preteča renesanse, a veruje da je freska Belog Anđela iz Mileševe vredna koliko i Mona Liza.

- Beli Anđeo je slikan u 13. veku. Kada sam kopirao, meni je on ličio na Mona Lizu jer su vrednost tog slikarstva i Mona Lize negde na istoj visini umetničkoj, s tim da je Beli Anđeo nastao 200 godina pre Mona Lize. To je vrhunac slikarstva - smatra Colić.

Nažalost, ističe, nema zapisa koji je majstor je to radio.

- Sam lik je tako urađen, nema poteza, saliveno je, kao neka keramika. Anđeo sedi na Hristovom grobu i kada su mironosice naišle on njima pokazuje da je Hristos vaskrsao. Taj osmeh, njegove širom otvorene oči, pokazuju da je Hristos vaskrsao, kaže Colić.

Mnogi radovi Ccaslava Colića sada su, nakon svih dešavanja proteklih decenija, posebno na Kosovu, nažalost, postali gotovo originali.

- Neke freske koje sam ja kopirao sada nisu u takvom stanju kakve su bile. U Bogorodici Ljeviškoj u Prizrenu kopirao sam Hrista i još neke detalje. Posle svega što se dešavalo, u crkvu je ubačena bomba i mnoge freske su od temperature promenile boju. Zato se freske i kopiraju i to treba stalno da se radi - kaže Časlav.

Supruga Svetlana, rođena Prizrenka, kaže da njen muž i danas sa nesmanjenim žarom, uprkos godinama, kopira freske.

- Ceo svoj život proveo je po crkvama kopirajući freske, u Prizrenu, Bogorodici Ljeviškoj, Dečanima, Pećkoj patrijaršiji i mnogih drugim svetinjama. Loza Nemanjića je nešto čemu smo se oduševljavali i zbog čega smo često išli u Dečane. I sada kada ga gledam dok radi, ja mu se divim jer pored svih drugih poslova oko kuće, vinograda, on uzme četkicu i umesto da odmara, slika - kaže Svetlana.

(Kurir.rs/Tanjug)