ZMIJE IZMILILE, VEĆ IH IMA PO GRADOVIMA: Za ubistvo nekih vrsta kazna do 100.000 dinara ili ZATVOR!

U nekim gradovima Srbije već su viđene zmije, ali srećom nisu otrovnice.

Herpetolog Marko Divac, iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije za Kurir je rekao koja su to mesta u gradovima koja zmije najčešće nastanjuju.

- Njihovo najčešće stanište su u parkovi, a ima ih i pored reka, potoka, kanala i ostalih vodenih površina, kao i u raznim deponijama, napuštenim objektima ili na primer silosima za žito gde je velika brojnost miševa kojima se one hrane - rekao je on i dodao da nisu retki slučajevi da se zmija nađe u podrumima i domovima, jer su to mesta sa temperaturom koja im odgovara. Kako kaže, zmije prate i svoj plen (miševe) pa se često mogu naći u blizini ljudi i objekata u kojima ima miševa koji su tu privučeni ostacima hrane ili otpadom. U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od kojih su tri vrste otrovnice.

- Od otrovnih zmija kod nas žive poskok, šarka i šargan. Na teritoriji Beograda nema otrovnica. Populacije šarki mogu se naći u blizini Obedske bare, Zasavice, Fruške gore, Vršačkih planina, Staroj planini, planinama jugozapadne Srbije itd. Poskok naseljava Balkansko poluostrvo južno od Save i Dunava, pa i južno od Valjeva (reka Gradac). Šargan je vezan za velike nadmorske visine krajnjeg juga Srbije (Šar planina).

S druge strane, sve one bezopasne zmije koje viđamo, prema rečima našeg sagovornika, najčešće su iz familije smukova (belouška, ribarica, smukulja, Eskulapov smuk i stepski smuk).

- To su potpuno bezopasne vrste koje nemaju otrovne žlezde. Smukovi su agresivni i ujedaju samo kada se hvataju rukama ili uznemiravaju, i nikada ne ujedaju ljude iz čista mira. Obično beže kad im se priđe na par metara - kaže naš sagovornik. Herpetolog Divac nam je objasnio i šta raditi ukoliko se nađete su bliskom kontaktu sa zmijom. - Kada se u prirodi nađe zmija ne treba je dirati i uznemiravati, pošto su sve zakonski zaštićene i kažnjivo je svako uzmeniravanje i ubijanje zmija. Za one koji zmiju nađu u domaćinstvu ili podrumu, zgradi, najbolje je kontaktirati Zoo higijenu i slične organizacije, a može se pisati i Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Prema članu 269 Krivičnog zakonika, onaj ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ukoliko je reč o više životinja ili zaštićenim vrstama, uvećava se novčana kazna, ali i zatvorska koja u tom slučaju može da bude do tri godine. Po dobijenoj prijavi o ubijenoj životinji Ministarstvo za ekologiju i zaštitu životne sredine obaveštava tužilaštvo i policiju, a oni zajedno sa zaposlenima u Zavodu za zaštitu prirode Srbije izlaze na teren. Na licu mesta se vodi zapisnik o kojoj zaštićenoj vrsti je reč, dok policija i tužilaštvo vode istragu o utvrđivanju počinioca. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine utvrđuje uzrok smrti zaštićene vrste. Međutim, krivac uglavnom ne bude pronađen, a spor se završava krivičnom prijavom protiv NN lica. Kazne za ubijanje zmija su od 40.000 -10.0000, zavisno od toga koja je vrsta i koji je stepen zaštite

Četvoroprugi smuk - 50.000,00 Šilac - 50.000,00 Sve ostale vrste - 40.000,00 Šarka, planinski šargan - 100.000,00

Kurir.rs / Suzana Trajković