MOMČILO JE MAJSTOR ZA MUŠKATLE: Najbolji kupci su mi muževi koje su žene poslale da im kupe cveće! Ovo su njegovi saveti

VRANJE - Momčilo Jovanović iz Tibužda kod Vranja je i ove godine svojim mušterijama svaku vrstu cveća ponudio u više boja. Najviše se biraju muškatle.

Imajući to u vidu on je i ove sezone proizvodnju cveća organizovao na 2.000 metara kvadratnih, od kojih je čak 500 zagrevao, kako bi cveće među prvima ponudio svojim kupcima.

"Potrudio sam se da im ponudim svo ono cveće koje se trenutno traži na tržištu i to počevši od sitnog rasada, preko petunije, bombonice, lepog jove, kaliope, surfinije, sitnih ružica, muškatli, big bombonice, big begonije...pa do četinara i lišćara. Imam za svakog kupca po nešto", priča Jovanović kroz osmeh.

Kaže da su mu najbolji kupci oni muškarci koje su žene poslale da im kupe cveće. Takvi kupci kod našeg sagovornika najbolje prođu jer im on, po pravilu, uvek odabere ono cveće koje odgovara ambijentu u kome stanuju i oni redovno postaju njegove stalne mušterije. Za 20 godina koliko se bavi ovim poslom stekao ih je mnogo.

"Mislim da je onima koji sada kreću da se bave ovim poslom mnogo lakše jer imaju od koga da uče. Za razliku od nas koji smo počinjali pre dve decenije oni sada imaju problem samo da nađu para za pokretanje proizvodnje i da vole posao koji rade."

Ovom cvećaru nikada nije manjkala volja kada je cvećarstvo bilo u pitanju jer se odmah pronašao u tom poslu. Ističe da je i zarada bila dobra jer je biljke proizvodio pomoću semena koje je bilo mnogo jeftinije nego danas. Sada osamdeset odsto svoje proizvodnje plasira iz reznica koje kupuje na tržištu po ceni od 40 do 50 centi, što će se negativno odraziti na konačan profit jer se cveće na Jugu Srbije i ove godine može kupiti po veoma niskoj ceni u odnosu na ono koje se prodaje u drugim gradovima u zemlji.

Uprkos tome, međutim, on ne odustaje od ove proizvodnje. Kaže da je prošle godine prodaja išla "fantastično" i da mu je pandemija virusa korona čak išla na ruku jer su svi ljudi sedenje kod kuće koristili da urede dvorišta i cvećem ukrase svoje okućnice, a mnogi su po najbolje vrste dolazili i kod njega kući.

Velika potražnja za muškatlama

Ističe da je prošle godine bilo mnogo potražnje za njegovim muškatlama pa ih je i ove u raznovrsnim bojama ponovo ponudio svojim mušterijama. Njih posebno voli da uzgaja jer su lake za negu.

"Na tržište ih ima oko 250 vrsta, a kod nas su najzastupljenije Pelargonium zonale, Pelargonium peltatum, Pelargonium grandiflorum. Zonale su izuzetne za ozelenjavnje balkona i terasa i veoma su tražene od kupaca jer imaju predivne cvetove loptastog oblika, koji su najčešće jednobojni", kaže Jovanović.

Grandiflorum je, prema njegovim rečima, muškatla pogodna za sadnju u saksijama i kad god je ponudi kupcima oni je odmah razgrabe kako bi njome ukrasili balkone. Ovu muškatlu karakterišu krupni cvetovi i ona cveta samo jednom. Ništa manje interesantna za njegove kupce nije i viseća koja ima padajuće stablo sa brojnim sitnijim cvetovima i uglavnom se gaji u žardinjerama i na terasama.

On takođe ističe da se muškatle razmnožavaju reznicom i semenom. Reznica se uzima od zdravih biljaka, odnosno onih koje u poslednjih šest meseci nisu pokazivale nikakve znakove bolesti. Skidaju se u jesen ili u proleće u dužini od osam do 10 cm i zabadaju u plastične saksije napunjene vlažnim supstratom. Ožiljavanje traje do mesec dana na temperaturi oko 22 stepena. Početkom februara biljke se presađuju u veće saksije i tada treba obaviti i pinciranje koje će pospešiti i veći broj izbojaka. Ovaj postupak nikako ne treba raditi kod prolećnog razmnožavanja jer se tako produžava vegetacija.

Semenski način razmnožavanja muškatle, ističe on, obično se obalja u januaru i to sejanjem semena u pikir sandučiće koje niče za nekih desetak dana pri optimalnoj temperaturi od 22 stepena Celzijusova. Tri, četiri nedelje nakon setve obavlja se presađivanje u saksije, a početkom aprila radi se takozvano završno presađivanje u većim saksijama.

Navodi da bakterijska pegavost lista je bolest koja najčešće napada muškatle. Veoma se često desi da se više pega međusobno spoje stvarajući obolela mesta koja su neretko oivičena nervima. U ovakvom slučaju obolele listove treba odstraniti i spaliti, a biljku kod koje se utvrdi da dominira ova bolest treba potpuno uništiti.

(Kurir.rs/Agroklub/Gordana Nastić)