PRIJATELJI MU KAŽU DA JE LUD, ALI ŠUĆRO IZ PRIJEPOLJA NE ODUSTAJE: Ljubav prema morskom ribolovu jača je od straha za život

Požega - Iako je rođen na kopnu, Šućru Kovačeviću morske dubine bile su sve. Vrlo često je u velikim talasima izlagao svoj život opasnosti, ali kako kaže činio je sve za dobar ulov. Iako je prvi put udicu zabacio na plahovitom Limu u svom rodnom Prijepolju, to ga nije ispunjavalo već je tražio i sanjao veće morske dubine, i zahvaljujući jednom prijateljstvu taj san pretvorio se u stvarnost.

"Hiljadu puta sam sebi rekao da ako preživim taj trenutak, više nikada ni noge u more neću okvasiti, ali posle dva tri dana to prođe kao da ništa nije ni bilo, naročito ranije kada nismo imalo ni dobru opremu ni mobilnih telefona. Otac moj bio je alas, pa sam i ja od malih nogu tražio zadovoljenje u tome da vidim sve lepote ribolova, morskog jedrenja i zahvaljujući jednom prijatelju Ivici Rekoviću iz Lastve uvukao me je u taj hobi za ceo život. Danas je već prošlo trideset godina kako sam se susretao sa mnogim morskim izazovima koji su ostali do dana današnjeg", kazao je za RINU, Šućro Kovačević.

On je po struci vrhunski frizer koji je posao mogao da bira širom bivše SFRJ, ali svoje umeće zamenio je za morske talase jer su ga uvek više privlačili. Sa pristaništa na Korčuli kretao je u lov, ali u to vreme u njegov život u šetala je Makedonka Jasmina, koja ga je uvek čekala na obali mora da se vrati iz svog opasnog ribolova.

"Nekoliko dana je to trajalo, sa pogledom u daljini očekivala sam ga da stigne. Milion puta sam se oduzimala od straha kada vidim kako talasi ljuljaju, jer ranijih godina kada sam ga tek upoznala nisam razumela tu njegovu ljubav prema morskom ribolovu, nisam mogla da razumema da je preča od života", kazala je supruga Jasmina.

Iako je Šućro danas daleko od talasa, u selu Rasna kod Požege priprema mnoge morske specijalitete koji mu i danas vraćaju misli na bure koje je preziveo, pa tako ko prođe magistralom miris specijaliteta od brancina, raže, hobotnice ili školjki. Prolaznici koji se nađu u prolazu, mogu da osete pre nego što stignu na crnogorsko primorje.

"San mi je bio da sebi napravim konobu, sve sam sam osmislio od načina pripreme do specijalnih alata za serviranje. Mnogi prijatelji mi kažu jesi li lud, ulažeš novac u neisplativu stvar, ja im samo odgovorim da ja ne gledam ovo kroz novac, već je ovo moj život i da me je ovde samo bog poslao", dodao je Kovačević.

Ovaj moreplovac još dugo neće zaboraviti morske talase i nemane koje je hvatao iz najvećih dubina, ali iako je makaze za šišanje davno odložio štap za pecanje još dugo neće.

(Kurir.rs/RINA)