Meštani sela Bogalinac odvajkada veruju u lekovitost izvora Viline vode.

Ko god bi, kako kažu, poboleo, odveli bi ga na izvor da se umije i okupa. Bogalinčani imaju običaj i da na njemu kupaju decu da bi bila zdrava. Sa ovog izvora dosta ljudi vratilo se zdravo, a veruje se da najviše pomaže nerotkinjama.

Dušan Petrović, rodom iz Bogalinca, koji živi u Rekovcu, kaže da su mnoge žene, koje nisu mogle da imaju decu, zatrudnele pošto su pile vodu sa ovog izvora i tuširale se ispod njega.

- Izvor je vazda okićen vezenim maramicama, peškirima i drugim darovima ljudi koji su se izlečili ili žena koje su rodile decu. Mnogo je i para ostavljano i niko nikada nije smeo da ih pipne. U lekovitost izvora i danas se veruje - kaže Dušan.

Misli se da je to rimski tuš sa koga u tankim mlazevima padaju kapi. Niko sa sigurnošću ne zna ni otkud potiče naziv Viline vode, ali se veruje da je zbog toga što su pored njega viđali vile kako igraju.

- Baba Milena mi je pričala da se jednom, dok je čuvala ovce, zaigrala sa decom i nije primetila da su se ovce izgubile. Požalila se roditeljima i svi su krenuli u potragu. Pošto su znali da obično izađu na brdo da bi spazile neku zver ako im se približava, tražili su ih uz kosu i najednom čuli gajde i neku vrisku. Prababa je rekla da se vrate kući jer vile igraju kraj izvora. Sutradan su se vratili na to mesto i našli ovce. Pored izvora su videli veliki krug ugažene trave koja na ostalim mestima nije bila polegla - priča Dušan.

Predskazanje rata

Dušan pamti i priču vodeničara Konstantina.

- Vodenični točak je odjednom stao i nastala je mrtva tišina. Deda je uzeo fenjer i izašao da pogleda šta se dogodilo. Sve je bilo na svom mestu. Dok je gledao u vitlo ponovo se pokrenulo. Otud priča da i voda stane da se odmori, a možda je to bilo predskazanje jer je počeo Drugi svetski rat - nagađa Dušan.

Petrović napominje da kazivanje bake Milene o stradanju njene rođene sestre Jevrine još više potvrđuje verovanje da kraj ovog izvora obitavaju vile. Jednog dana, Jevrina, koja je jedva imala osamnaest leta, u planini kraj kolibe čuvala je ovce i krave. Predveče ih je zatvorila u košarama i otišla do izvora da zahvati malo vode.

Kraj izvora je videla neko dete, začudila se što sedi samo, a onda je pomislila da ga je neko ostavio. Uzela ga je, odnela u kolibu i stavila na krevet.

- Kad se vratila kući i rekla gde je našla dete, od ukućana je saznala da nije trebalo da ga dira, jer ono nije bilo obično. Pretpostavili su da je neka vila kupala dete i da je nestala kad je videla Jevrinu. Zabrinuti, svi su otišli do kolibe, ali deteta više nije bilo. Stariji su Jevrini rekli da se uveče ne odlazi na taj izvor i da se kod njega i sličnih voda ništa ne dira. Nažalost, morali su i da joj kažu kako neće dugo živeti. Tako je i bilo. Poživela je još samo sedam godina. Svi veruju da je umrla zbog toga što je uzela tajanstveno dete - veli Dušan.

(Kurir.rs/Magazin Novosti)