NASTAVLJENA POTRAGA ZA TRAGOVIMA PRAČOVEKA KOD MAJDANPEKA: Tim srpskih arheologa na pragu EPOHALNOG OTKRIĆA u drevnim pećinama

Desetak mladih arheologa čiji tim predvodi profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dušan Mihajlović i ove godine nastavili su jednomesečni istraživački pohod na arheološke lokalitete Koziju i Malu pećinu u gustoj šumi nadomak zaseoka Blizna u ataru sela Rudna Glava kod Majdanpeka.

Pronađeni su prema njegovim rečima tragovi metalurškog procesa, što je posebno zanimljivo, jer se Kozija i Mala pećina nalaze nadomak Rudne Glave, nekadašnjeg najstarijeg centra rudarstva u Jugoistočnoj Evropi, pa se pretpostavlja da su tada korišćene rude iz tog rudnika.

- Prošle godine smo pronašli ostatke pećinskog medveda u Kozijoj pećini, odnosno mandibule (vilice), što je prava retkosti danas, jer takvih ima veoma malo - dodaje arheolog.

Neandertalac u fokusu

Zahvaljujući tom otkriću mladi arheolozi su ovih dana nastavili istraživanja. Upravo pronađene retkosti iz tog perioda, neandertalski ostaci, sada su posebno u fokusu njihovih interesovanja.

Pre svega, pronalazak delova vilice pećinskog medveda, naveli su ih na dalje traganje o spoznaji koji je kontekst tog veoma značajnog otkrića. Da li se radi o grobu, o mestu stradanja tadašnjeg pračoveka, koji je period zadržavanja modernog čoveka u drugoj Maloj pećini u pitanju, šta su tada lovili, da li postoje tragovi tadašnje umetnosti i sve ostalo vezano za to doba.

Stoga su i očekivanja da će naredni perod od dvadesetak dana biti od velikog značaja, kako bi se eventualno otkrile još koje znamenitosti, koje se kriju upravo u pećinama Majdanpečke opštine, a koje nisu dovoljno poznate javnosti pa su iz tog razloga ostale očuvane i neuništene.

- Verujem da će ove pećine koje se svrstavaju u veoma zanimljive i značajne arheološke lokalitete u ovom delu Istočne Srbije uskoro biti zaštićene. Ovo je predivan kraj i svi uslovi s obzirom na konfiguraciju terena postoje da se predstave široj javnosti. Naš rad je upravo iz tog razloga od velikog značaja jer su ova dva lokaliteta sa svojim znamenitostima iz praistorije, prema onome što smo već pronašli i što se nadamo da ćemo u naredne tri nedelje tek otkriti, ukazali na postojanje indicija da će to za koju godinu biti sasvim dovoljno da se ponudi ljudima koji su zainteresovani za tu davnu prošlost - kaže Mihajlović.

U dubokoj prošlosti centar sveta

Ovo područje trenutno deluje skriveno i pomalo nepoznato, međutim, iz nekog razloga u dubokoj prošlosti je bilo centar sveta. Ključne inovacije u smislu civilizacije su se ovde dogodile. Na ovom prostoru beleži se najranija metalurgija bakra u Lepenskom Viru.

- U prečniku od svega 50-ak kilomerata postoje najvažnije inovacije koje su zabeležene u ranoj praistoriji, a sa druge strane gledano, ovo je trenutno jedno pomalo zamrlo i na prvi pogled nikome interesantno područje. Ono na čemu mi trenutno radimo jeste da se stvore uslovi i pruži prilika da se ljudima ukaže na veoma veliki značaj ovog kraja sa saznanjima i dokazima o nekadašnjem životu na ovim praistorijskim lokalitetima - ukazuje profesor Mihajlović.

I ovogodišnja istraživanja se sprovode u okviru projekta koji je finansijski podržan od strane Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije sa 700.000 dinara. Dobra saradnja ostvarena je i sa Muzejskom ustanovom u Majdanpeku i ono na čemu se intezivno radi je da se uz podršku i lokalne zajednice ovo područje u dogledno vreme zaštiti i uz dobru prezentaciju javnosti prikažu bitne i važne znamenitosti ove vrste na prostoru majdanpečke opštine.

(Kurir.rs/Informer)