SVE VIŠE LJUDI U SRBIJI ODLAZI NA SELO DA GAJI OVCE! Sjajna šansa za dobru zaradu i zdraviji način života
Moda je bila takva da ljudi odlaze iz sela u grad. Korona nam je pokazala da bez sela i bez života u prirodi sve može da bude mnogo teže. Zato je sve više onih koji se vraćaju prirodi i svoj posao traže tako da bude vezan za prirodu.
Povratak na selo. To je odavno za mnoge u Srbiji postao trend. Retkima čak i potreba. I nije čudo kada se jedna Milica nakon studija vratila u rodno selo Vraneši kod Vrnjačke banje.
- S obzirom da mi još nismo umatičili naše ovce mi bismo mogli da ostvarimo pravo na subvencije i to je nekih 10 komada. Trebalo bi da poradimo na tome, to je neka registracija jeste. Nadam se da ćemo koliko naredne godine moći da ih umatičimo i ostvarimo subvenciju, to nije uopšte malo, to je 7000 po grlu godišnje - kaže Milica Đorđević, selo Vraneši.
Nakon završetka Poljoprivrednog fakulteta i magistrature na organskoj proizvodnji Milica je svoju šansu videla na rodnom imanju. Među ovcama. Imaju ih trenutno tek 16, ali planiraju da povećaju stado.
- Ja sam htela da dam primer mladima i da podstaknem ljude koji nisu se školovali u tom smeru da ostanu tu, jer samo ako cenimo naše možemo da idemo napred. Da nešto od ovog našeg uredimo, ulepšamo i da to plasiramo ljudima.
I ako uzmemo u obzir da danas u ovčarstvo vredi ulagati, onda je jasno zašto ona pokušava da spoji ovce i organsku proizvodnju. U okolnim selima sve je očuvano. Decenijama seljaci nisu upotrebljavali hemikalije u obradi zemlje. Dušu dalo za ostvarenje planova.
- Mislim da ima ljudi koji bi se bavili time samo im treba lepo objasniti i približiti im priču kako bi se edukovali u tom smeru. Ima materijala ovde i što se tiče mladih ljudi koji bi i pored svog posla mogli da odrađuju neki deo organske proizvodnje i da time zarade.
- Te životinje će da jedu ostatke iz organske proizvodnje, samim tim i proizvodi koji dolaze na našu trpezu su organskog porekla i doprinosimo očuvanju zdravlja, životne sredine i provlačimo kroz život duhovnu dimenziju time što obrađujemo i stvaramo nešto novo, sve je to i usko i široko povezano.
Cilj novih i onih malo starijih ovčara je udruživanje. Da se kao krupni igrači dokopaju evropskih fondova koji nude mnogo da se ovca vrati na ove prostore. Sve ovo dalo je podstrek nekolicini domaćina da se prošle godine udruže i oforme udruženje odgajivača ovaca Srbije. - To su oni prvi koraci koji su jako teški, ljudi sa nepoverenjem ulaze u celu priču jer neki imaju loša iskustva sa prethodnim udruživanjima, ali nas recimo 350 u ovom trenutku smo u tom udruženju - kaže Goran Arsić, Udruženje odgajivača ovaca Srbije.
A sve se ovde radi u skladu sa naukom. Jer tradicionalne metode polako gube u trci sa inovacijama. Zato je sva pažnja usmerena na one koji žele nazad na selo.
- To je radosna vest da imamo mlade ljude koji su spremni da se aktiviraju i upravo takvi ljudi su neophodni da bi udruženje sutra radilo. Internet je način da se sazna nešto. Profesor Aca Stojanović je radio na Novom Zelandu. Konkretno kod mene je radio osemenjavanje i rezultati su fantastični.
Goran nas je danas poveo ne samo do Milice, nego i u susedno selo Gračac kod Dragana Milićevića. Četiri generacije ovde se bave ovčarstvom i sada broje lepo i kvalitetno stado.
- Bilo je prvo u početku manje ovaca, kao na selu što se radi, to je služilo čisto da čisti voćnjak, da održava malo domaćinstvo, prirodni čistač. Nema boljeg čistača za voćnjak od ovaca. Kako vreme ide odlučili smo da se malo ozbiljnije bavimo sa tim, napravili smo ovaj objekat i polako širimo to stado - kaže Dragan Milićević, ovčar.
Država daje subvencije tek ako stado broji preko 30 ovaca i to u razvijenim delovima. Za one manje razvijene dovoljno je i 10 grla.
Najbitniji su, kaže Dragan, uslovi u kojima se ovce čuvaju. Obavezno je da prostor bude čist kako bi i životinje bile zdrave.
Vrnjačka banja kad je bog stvarao nije štedeo, videli ste našu okolinu, planina Goč, zapadna morava, priroda je takva da se nije štedelo. Na nama je da to iskoristimo i sačuvamo, da poljoprivredu, stočarstvo, pčelarstvo unapredimo - kaže Ivan Radović, predsednik SO Vrnjačka Banja.
Plan je da se proizvodi sa ovih prostora serviraju u najelitnijim hotelima u banji, kako bi proizvođači imali siguran plasman, a gosti hotela uživali u kvalitetnim proizvodima.
- To je najbolji način za razvoj jednog mesta. Turizam i poljoprivreda, stočarstvo, su neraskidivo povezane grane. Verujte mi da je ovo perspektiva a zadnjih desetak godina banja je već prevazišla i okvire Srbije sa razvojem i ulaganjem.
- Goč je planina koja je pitoma i malo u senci Kopaonika, ali verujte mi da je sa pašnjacima i šumom tako nadaren i pitanje je zašto na samom Goču nemamo veći broj stada, ali to je na nama.
Upravo tako. Sve je to na nama. I lako je na rečima, ali kada se pređe na dela u Srbiji dva i dva ne daju uvek četiri. Svesni su toga i odgajivači ovaca ali uzdaju se u sebe, svoj rad i umeće. A rezultat će doći, kažu, ako slede svoj instinkt i ono što im je priroda darovala.
Kurir.rs
Bonus video:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega