Zaštita privatnosti i poverljivosti podataka o žrtvama trgovine ljudima najvažniji je zadatak koji mora postati prioritet u postupanju svih profesionalaca koji se bave njihovom zaštitom, zaključak je sastanka koji je održan u saradnji sa Lokalnim timovima za prevenciju i trgovinu ljudima iz gradova Vranja, Leskovca, Pirota i Prokuplja.

Sastanku pod nazivom „Multisektorska razmena lokalnih praksi: Kako čuvamo pravo na privatnost i poverljivost podataka žrtava trgovine ljudima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja?” prisustvovali su predstavnici lokalnih samouprava, policijskih uprava, Centara za socijalni rad, Crvenog krsta, i ostalih profesionalaca.

Beba Kanački, potpredsenica Lokalnog tima za borbu protiv trgovine ljudima grada Vranja, pozvala je na tešnje umrežavanja svih relevantnih aktera koji mogu sprečiti kršenje prava na privatnosti i poverljivost podataka žrtava trgovine ljudima, naročito na lokalnom nivou, kako bi se sprečila sekundarna viktimizacija žrtava.

Na sastanku je govorio Mitar Đurašković iz Direkcije policije, Kancelarije Ministarstva unutrašnjih poslova za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima, osvrćući se na Zakon o policiji koji u više članova predviđa zaštitu prava žrtava, kao i da je tema zaštite privatnosti i poverljivosti podataka o ličnosti žrtava trgovine važna tema i obaveza.

On je takođe najavio da od jeseni počinju obuke za 50 policijskih službenika baš na temu zaštite prava žrtava i ljudskim pravima žrtava različitih krivičnih dela. Posebno je naglasio da je trenutno u finalnoj fazi izrada Instrukcije o postupanju policijskih službenika u slučaju sumnje na trgovinu ljudima, u kojoj je poseban akcenat stavljen na dužnost policijskih službenika da pretpostavljenu žrtvu informišu o njenim pravima, između ostalih i pravima na poverljivost i privatnost.

Zlatko Petrović, viši savetnik iz kancelarije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti, naglasio je da je ovo treći Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja koji je donet u našoj zemlji kao i da je ovaj poslednji stupio na snagu avgusta 2019. godine. On je naveo da postoje brojni izazovi u primeni ovog zakona, naročito zbog doslovnog prepisivanja evropskih zakona, kao što je to bilo u ovom slučaju. S tim u vezi, na primer podaci o žrtavama ne spadaju u posebno osetljive podatke o ličnosti jer se o tome nije razmišljalo prilikom kreiranja ovog zakona, što je veliki propust. Petrović je rekao da je za poslednjih 10. godina Poverenik podneo 45 krivičnih prijava protiv službenih lica, koji se bave obradom različitih podataka o ličnosti.

“Nijedna krivična prijava Poverenika nije dobila svoj epilog” poentirao je Petrović, a javna tužilaštva nisu dala dovoljno informacija o svom postupanju po tim prijavama,

Uroš Mišljenović iz organizacije Partneri za demokratske promene podsetio je da je organizacija iz koje ona dolazi analizirala postupanje sudova i tužilaštava u predmetima iz oblasti zaštite podataka o ličnosti u periodu od 2015. godine do polovine 2020. godine, konkretno praksu sudova po krivičnom delu Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka iz člana 146. Krivičnog zakonika i postupanje javnih tužilaštava, kao i da su zaključci vrlo pesimisitčni i da govore u prilog toga da se postojeći Zakon o zaštiti informacija ne poštuje u velikoj meri. On je naglasio da u slučajevima nasilja dolazi do curenja informacija u medije, zbog neznanja, nepažnje ili zloupotreba, kao i da treba raditi na preveniranju ovog fenomena. Osvrćući se na ulogu civilnog društva on je pozvao civilni sektor na tešnju saradnju kako bi se u većoj meri štitili pravo na privatnost i poverljivost podataka o ličnosti žrtava trgovine ljudima i drugih oblika nasilja.

“Sastanak koji je održan predstavlja podršku institucijama i organizacijama u jačanju strateškog sistema i odgovora na trgovinu ljudima u skladu sa Strategijom prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava, za period 2017-2022. godine a takođe se bavio jačanjem lokalnih mehanizama, mapiranjem rizika i izazova u očuvanju prava na privatnost i poverljivost podataka o ličnosti žrtava trgovine ljudima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja. Takođe, poseban fokus na sastanku dat jepromovisanju inkluzivnog i strateškog partnerstva između lokalnih organizacija civilnog društva i institucija u vezi sa pitanjima iz oblasti zaštite prava na privatnost i poverljivost podataka o ličnosti žrtava trgovine ljudima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.

Na ovom sastanku su pored članova Lokalnih timova, prisustvovali i predstavnica Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, koji radi pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i predstavnici nevladinog sektora iz organizacija Partneri za demokratske promene i NVO Atina – Udruženja grđana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja.

Ovaj sastanak sprovodi se u sklopu projekta „Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku“, koji zajednički sprovode organizacije Partneri za demokratske promene, SHARE fondacija, A11, Da se zna, Beogradska otvorena škola i organizacija Atina uz podršku Evropske unije. Ovaj projekat predstavlja podršku braniteljima ljudskih prava, organizacijama civilnog društva i ugroženim grupama u odbrani prava na privatnost.

Kurir.rs/T.S.