Za razliku od većine gradova u Srbiji koji još nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, Subotica svoje otpadne vode prečišćava skoro pola veka. Iako je Subotica grad koji nema reku, on u svojoj blizini ima dva prirodna jezera - Palićko i Ludaško, pa je prečišćavanje otpadnih voda od izuzetnog značaja za očuvanje vodenih resursa.
- Decenije nebrige tokom kojih se neprečišćena otpadna voda direktno ulivala u Palićko jezero, dovele su do njegove degradacije, koja je vrhunac doživela 1971. godine, kada je došlo do velikog pomora živog sveta u jezeru. Zbog toga je bilo neophodno da se uradi njegova sveobuhvatna sanacija, tokom koje je jezero isušeno, delimično izmuljeno i podeljeno na četiri sektora - kaže za Kurir Žika Reh, šef Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Grada Subotice.
Prečišćene otpadne vode ulivaju se u Palićko jezero
On dodaje da je, kako bi se sprečilo dalje zagađivanje, sagrađeno jedno od prvih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Jugoslaviji. - Nažalost, njegovi kapaciteti i tehnologija nisu bili dovoljni da pokriju potrebe tadašnjeg razvoja grada, što je ostavilo posledice i na kvalitet vode u jezeru. U prvoj deceniji 21. veka ono je kompletno rekonstruisano po savremenim evropskim standardima - dodaje naš sagovornik.
U prošlosti je bilo raznih ideja kako da se otpadne vode grada odvedu negde drugde i zaobiđu Palić. Međutim, punjenje jezera prečišćenim otpadnim vodama bio je način da se obezbedi dodatnih 30.000 kubika vode dnevno. - Bez toga, Palić bi doživeo sudbinu kakvu je imao nekoliko vekova ranije, dok vodostaj nije veštački regulisan i kada je bilo sasvim normalno da jezero presuši na po više godina i da njegovo mesto za to vreme zauzmu pašnjaci, dok ne nastupi ponovo period višeg vodostaja i ponovnog „nastanka“ jezera - kaže Reh.
Od nastalog mulja proizvodi se struja
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda je složen sistem, koji se na prvi pogled sastoji od velikog broja rešetki, bazena i taložnika.
- Međutim, glavni deo procesa je zapravo nevidljiv golim okom, a posao obavljaju milijarde nevidljivih radnika - mikroorganizama, koji se hrane organskom materijom iz otpadne vode i pretvaraju je u čvrste supstance, koje mi izdvajamo u vidu mulja. Proces se odvija u bazenima, gde se u vodu dodaje vazduh, kako bi se ona obogatila kiseonikom, a bakterije mogle da ga koriste za razgradnju organskih materija. Kada se izdvoji mulj, mikroorganizmi u specijalno dizajniranom bio-reaktoru - „digestoru“, organsku materiju u nastalom mulju pretvaraju u bio-gas. Nastali bio-gas - metan, koristi se za zagrevanje sistema, a od viška se proizvodi zelena električna energija. Njome se umanjuju ukupni troškovi prečišćavanja otpadnih voda, pa je čitav proces u skladu sa principima tzv. cirkularne ekonomije - pojašnjava Reh.
· Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada, a na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava budžeta Grada Subotice za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2021. godini, koje je doneo gradonačelnik Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Promo tekst
