MORAMO DA ČUVAMO UGROŽENE ŽIVOTINJSKE VRSTE
Kako bi i buduće generacije mogle da uživaju u prirodi i raznovrsnom živom svetu, Grad Subotica podržava očuvanje biološke raznovrsnosti
Bogato prirodno nasleđe i živi svet Subotice i njene okoline, stavljen pod zaštitu u okviru pet zaštićenih područja, formirao se hiljadama godina u prisustvu ljudi. Iz toga razloga, danas ne bi mogao da opstane ukoliko bi bio isključivo prepušten sam sebi.
Međutim, nisu sve vrste ugrožene iz istog razloga - nekima je potreban prostor za život i rast, nekima je teško da dođu do skloništa i mesta za gnežđenje, a nekima da dođu do hrane. Zato se koriste mere aktivne zaštite da bi se stvorili uslovi kakvi su nekada vladali na ovim prostorima, kako bi se povratila nekadašnja staništa, i otklanjaju se uzroci koji su doveli do ugroženosti neke vrste.
Doprinos domaćih životinja
Ručno i mehaničko košenje, kao i krčenje drvenastog podrasta su jednostavne, ali vrlo značajne mere u suzbijanju invazivnih vrsta i sprečavanju zarastanja peščarskih i šumskih čistina. Veoma su efikasne i, ukoliko se redovno sprovode, brzo mogu da dovedu do obnavljanja staništa retkih i ugroženih vrsta.
U merama aktivne zaštite veliku pomoć mogu da pruže i domaće životinje koje su u prošlosti gajene na ovim prostorima - koze, ovce i goveda. U priobalju Palićkog i Ludaškog jezera ispostavilo se da su u obnavljanju vlažnih livada, stepa i slatina podolska goveda i vodeni bivoli mnogo efikasniji od mehaničkog košenja. Hraneći se mladicama trske koja je okupirala vlažna staništa u priobalju, ove životinje su za samo tri godine ispaše doprinele povratku prvobitnih vlažnih livada, stepa i slatina - staništa koja spadaju u najređa i najugroženija u svetu.
Hranilište za ptice
U Predelu izuzetnih odlika „Subotička peščara“ postoji hranilište za ptice grabljivice, prostor na koji se tokom zimskog perioda donosi otpad iz klanica koji nije za ljudsku upotrebu, ali je pogodan za ishranu divljih životinja. Hranilište posećuju orao belorepan, eja livadarka, mišar, gavran, orao krstaš i crni orao, kao i šakal i lisica, što im povećava mogućnost da prežive hladan period u uslovima kada je u prirodi teško naći hranu.
Za neke ptice, kao što je, na primer, modrovrana, problemi su drugačiji - one u prirodi imaju dovoljno hrane, zimu provode u Africi, a u okolinu Subotice dolaze kako bi se gnezdile. Međutim, kako je u prirodi sve manje starih trulih stabala s dupljama, one više nemaju dovoljno mesta pogodnih za gnežđenje i pre nekoliko decenija su na ovim prostorima bile pred istrebljenjem. Jednostavnim postavljanjem veštačkih drvenih duplji, tj. „kućica“ za gnežđenje, koje se sprovodi godinama unazad, populacija modrovrana znatno je povećana. Slično je i s galebovima i čigrama, kojima su za gnežđenje potrebne ravne čistine, pa se u tu svrhu na ostrvima u Palićkom jezeru postavljaju drvene platforme za gnežđenje.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Grada, a na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava budžeta Grada Subotice za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2021. godini, donetog od strane gradonačelnika Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
SUTRA U 13.30: Predsednik Vučić sa predsednicom Državnog zbora Slovenije Klakočar Zupančič