PRAVAC VOJVODINA: Enciklopedija zanimljivih i manje poznatih mesta u Srbiji (FOTO)

Nezapaženo je u medijima prošla knjiga Radeta Vesovića „Pravac Srbija“. Istina, knjige kod nas ionako prolaze nezapaženo, osim ako nisu memoari pevača i političara koji su naknadno došli pameti, ali ova o kojoj je reč neobična je i po izgledu i po sadržaju - što će čitaocu već iz sledećih redova postati jasno, i istinski zanimljiva. I ovo ćemo dokazati, ali da idemo redom...

Neobična knjiga

Rade Vesović, inženjer elektrotehnike i zaljubljenik u putovanja, sačinio je svojevrsnu enciklopediju zanimljivih mesta u Srbiji sa 1.100 odrednica. Fotografijom i tekstom opisao je spomenike kulture i prirode, zatim zgrade o kojima se više niko ne brine, a značajne su za istoriju, neke retke prirodne pojave, mesta koja treba videti jer ih nigde na svetu ili bar u Srbiji više nema... i još je morao da izostavi opštepoznate objekte, kojih ima u standardnim turističkim vodičima.

Teško da će još neko stići da obiđe sva mesta na kojima je bio Rade Vesović!

Uoči puta u neki deo Srbije, svakako treba proučiti odgovarajući odeljak iz knjige, a možete se kladiti da i neko ko je ceo život proveo u bilo kom gradu neće znati sva mesta u okolini koja su opisana u knjizi „Pravac Srbija“! Ili bar neće znati priče o njima!

Zbog svega što je kazano, s punom odgovornošću za javnu reč i potpunom merodavnošću (ovaj novinar Kurira boravio je u svakoj opštini u Srbiji i makar kafu popio u svakoj varošici) tvrdimo da je „Pravac Srbija“ knjiga sa slikama za odrasle, poput onih slikovnica koje smo u detinjstvu listali i upoznavali se s dalekim predelima...

Zašto je knjiga neobična?

Autor je uz svaku odrednicu stavio koordinate za GPS navigaciju i QR kod (opširnije videti u okviru uz ovaj tekst), i tako knjigu povezao sa mapama na internetu, učinivši je sigurnim vodičem uz koji je nemoguće zalutati. Naravno, osim ako vam se ne isprazni baterija na mobilnom telefonu.

Za neko drugo izdanje preporučujemo slogan: „Knjiga o starim vrednostima za novo vreme!“

Sve je ovo, međutim, samo uvod za izbor nekih zanimljivih vojvođanskih mesta iz vodiča „Pravac Srbija“. Ali zašto samo vojvođanskih? Evo zašto... Rade Vesović počeo je svoje opisivanje Srbije od severa ka jugu, a i mi smo knjigu čitali od početka... I usput pravili izbor za ovaj tekst. Ovako je išlo: „Hm, ovo je zanimljivo“, „Ovo prvi put čujemo“, „Ovo će zanimati ljude“... a kad smo došli do Dunava i Save, već smo imali dvostruko više materijala nego što je bilo moguće spakovati na dve strane u novinama!

Zato danas Vojvodina, a ostatak u nekim narednim brojevima...

Sve zanimljivosti

Na Trgu cara Jovana Nenada, uz franjevačku crkvu i samostan, i danas stoji najstarija kuća u Subotici, čiji se delovi originalnog zdanja mogu videti kroz „prozore“, namerno ostavljene otvorene na fasadi, da bi pričali priču staru više od tri veka.

U neposrednoj blizini Bačke Topole, a i Subotice, nalazi se Pačirska banja sa termalnom vodom jedinstvenom u Vojvodini i uopšte u ovom delu Evrope. Topla voda u Pačiru dolazi sa 1.400 metara dubine i prolazi kroz razne slojeve minerala, pa je zato slana - i crvena!

U Horgošu se nalazi zemljano utvrđenje Vaškapu (na mađarskom „gvozdena kapija“), ogromnih dimenzija - prosečno je široko između 1.000 i 1.400 metara, a u dužinu se proteže na oko 2,5 kilometara. Sa vrha se pruža odličan pogled - pa se tako golim okom jasno vide 17 kilometara udaljeni tornjevi Segedinske katedrale i drugi detalji grada. Pretpostavlja se da potiče iz 6. veka, iz doba Avara, koji su u to doba zagospodarili Panonskom nizijom.

Pesnik „Plavog čuperka“ iz čitanki i mnogih drugih stihova, Mika Antić rođen je u Mokrinu. Dom njegovih roditelja je srušen, ali je sačuvana kuća njegove babe, u kojoj je često boravio. Danas je to pesnikov spomen-dom.

Kinđa je brežuljak u blizini Kikinde, koji se iznad okolnog prostora izdiže pet-šest metara. „Kaže se da Lala najdalje vidi kad se popne na bundevu“, piše Rade Vesović: „Ali to nije tačno! Kinđa je bolja sa svojih ciglo šest metara (i koji cm). Kinđa je druga najviša tačka severnog Banata (83 metra nadmorske visine, najviša je tačka kod Novog Kneževca - 92 metra).“

Pravoslavna bogomolja posvećena Ognjenoj Mariji, u narodu poznata kao Vodica, nalazi se u jednoj udolici ispod nasipa Kikindskog kanala. Sazidana je 1865. godine i sada ima status kulturnog spomenika od velikog značaja. Dobar deo njene unutrašnjosti zauzima bunar sa pumpom, a voda se smatra lekovitom. Pored crkve je sazidan i konak, u kojem su namernici mogli da prenoće.

Jedini sačuvani mlin na konjski pogon, „suvača“, sačuvan je u Kikindi. Ogroman drveni točak na čijoj se osovini nalazio kamen za mlevenje, okretali su konji terani ukrug ispod ogromnog kupastog krova.

Prvi i jedini Muzej parfemskih bočica na Balkanu nalazi se u Bezdanu, u jednoj prostoriji lokalne pijace. Osnovan je 2014. godine, a sadrži preko 3.100 bočica iz privatne kolekcije sestara Biljane Pudar i Jelene Pudar Blagojević.

Najstarija kafana u Somboru zove se „Lončić“ i neprekidno radi više od jednog veka. Rade Vesović beleži: „Prava bačka birtija, original, znamo ih u dušu iz gimnazijskih i studentskih dana. Sve je na mestu, kao što je bilo i pre mnogo, mnogo godina - karirani stolnjaci, svako svakog poznaje i puno uramljenih novinskih članaka sa poznatim likovima koji su ovu kafanu častili svojim prisustvom.“

Odžake krasi i vila Johana Ertla s početka 20. veka, u kojoj se danas nalazi Tehnička škola. Ertl je u svoje vreme osnovao fabriku za preradu konoplje i toliko razgranao posao, tako da je cena ove industrijske biljke na evropskoj berzi bila diktirana iz Odžaka.

Mađari pod vođstvom Lajoša Košuta 12. juna 1849. godine sa Petrovaradinske tvrđave satima su bombardovali Novi Sad, a vatra se raširila i spalila ono što đulad nisu srušila. Grad je skoro sravnjen sa zemljom i ostao bez većine stanovnika, a zbog razmera tragedije bečki dvor je imao ideju da potpuno raseli preostalo preživelo stanovništvo. U zidovima kuća u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj do dana današnjeg ostalo je po jedno zariveno đule iz tog doba.

Tokom Aprilskog rata 1941. godine, tokom kog je vojska Kraljevine Jugoslavije pružala herojski, ali uzaludan otpor Nemcima, posada rečnog broda „Drava“ zatekla se izolovana na Dunavu kod Čelareva. Od 6. do 12. aprila posada „Drave“ oborila je 10 i oštetila 12 neprijateljskih aviona, a prilikom bombardovanja i potapanja poginulo je 60 članova posade, 16 minera i jedan pešadijski vojnik. Preživelo je samo deset mornara. Rade Vesović beleži: „Za sada ne postoji službena posveta ovoj hrabroj posadi, niti ikakvo obeležje mesta događaja“, i daje precizne koordinate.

Muzeji, spomenici...

Na Stražilovu, u Sremskim Karlovcima, postavljen je spomenik Branku Radičeviću. Od podnožja prema vrhu vodi uređena staza, a uspon traje dvadesetak (napornih) minuta.

U Muzeju starih mašina u Novom Miloševu izložen je veliki broj traktora iz svih epoha, nekoliko parnih mašina i nekoliko starih automobila, kao i predmeti vezani za stare zanate. Skoro sve mašine su kompletne. Cela istorija industrije u Vojvodini smeštena je u veliku halu.

Slano Kopovo je jedno od tri slana jezera u Banatu. Upisano je u svetske mape jer predstavlja najvažniju stanicu jata koja se sele iz Evrope u Afriku. U novembru se organizuju praćenja preleta ždralova.

U Ravnju kod Sremske Mitrovice nalazi se spomenik ustanicima i njihovom vođi Zeki Buljubaši, koji su ovde izginuli 1813. Boj na Ravnju bio je poslednja bitka Prvog srpskog ustanka. Očuvani su delovi originalnih rovova.

Grupa entuzijasta iz Miletićeva, sela u opštini Plandište, već deceniju održava festival Rock village, na koji je pre korone dolazilo po sedam-osam hiljada ljudi. Pre trinaest godina ovde je podignut spomenik Bobu Marliju, kip u prirodnoj veličini.

Na ušću Tamiša u Dunav stoje dva svetionika podignuta 1909. Bili su u funkciji do šezdesetih godina prošlog veka, a jedinstveni su u Srbiji.

Jedinstvena i najveća maketa toka Dunava na svetu nalazi se u Kovinu, na lokalitetu Grad, na samo kilometar udaljenosti od centra grada. Izlivena je od betona, duga 146 metara, sa vernim prikazom rečnog korita druge po veličini evropske reke. Napravljena je u vreme gradnje HE „Ðerdap“, po nalogu predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, da bi video kako će tok Dunava izgledati tokom izgradnje hidroelektrane. Ali nije imao vremena da je vidi kad su mu javili da su napravili ono što je tražio...

Momčilo Petrović