TRAŽE VANREDNU SEDNICU GRADSKE SKUPŠTINE: Udruženje Ne damo Jadar sakuplja potpise

LOZNICA - Građani koji podržavaju inicijativu da bude održano vanredno zasedanje sednice Skupštine grada i predlog da se izuzme Prostorni plan posebne namene rudnika jadarita iz Prostornog plana grada Loznice od danas (26.10) to mogu učiniti potpisivanjem peticije na nekom od štandova Udruženja ’’Ne damo Jadar’’.

Jedan štand za prikupljanje potpisa postavljen je ispred Pošte, a dva u centralnim delovima grada na najprometnijim mestima. Iz ovog udruženja kažu da im je potrebno oko 3.500 do 4.000 potpisa koje će narednog ponedeljka predati gradskoj upravi, a ona je ’’po zakonu dužna da odgovori u roku od 60 dana, odnosno sazove vanredno zasedanje odbornika’’. Štandovi za prikupljanje potpisa biće otvoreni sedam dana, a članovi ’’Ne damo Jadar’’ kažu da je interesovanje građana ’’veoma dobro’’.

Skupština grada Loznice je na sednici održanoj 29. jula ove godine usvojila novi Prostorni plana grada Loznice (PPGL), uprkos protestu više udruženja i organizacije ispred gradske uprave koja su tražila da se sa dnevnog reda povuče taj dokument. Protivnici otvaranja rudnika jadarita u dolini Jadra smatraju da usvajanje tog dokumenta “širom otvara vrata realizaciji projekta ’’Jadar''’’, a dan pre sednice su predstavnici gradske uprave medijima saopštili da razlog za izradu PPGL ’’nije verifikacija projekta ’’Jadar’’ niti on može da se dobije ovim planom pošto je definisan Prostornim planom područja posebne namene za eksploataciju jadarita.

Rečeno je da je akcenat na razvoju preostalog seoskog područja, agledavanje potencijala za razvoj cele teritorije grada i otklanjanje ograničenja koja je imao tadašnji PP. Podsetimo, ’’Jadar’’ je projekat razvoja ležišta litijum- borata svetske klase koji je otkrila kompanije ’’Rio Tinto’’ 2004. godine kod Loznice. Sadrži jadarit, novi jedinstveni mineral litijum-natrijum-borosilikat koji je pronađen jedino u Srbiji. ‘’Jadar’’ je, kako stoji na sajtu ‘’Rio Tinta’’, jedan od ‘’najvećih grinfild projekata za eksploataciju litijuma na svetu’’.

Davaće proizvode - borati, litijum-karbonat i natrijum-sulfat, a za realizaciju projekta opredeljeno je 2,4 milijarde američkih dolara. Prva tržišna proizvodnja mogla bi, ako projekat dobije sva potrebna odobrenja i dozvole, da se očekuje 2026, uz dostizanje punog obima proizvodnje tri godine kasnije. Oni koji se protive rudniku tvrde da će proces eksploatacije litijuma dovesti do ‘’ekološke katastrofe’’, a do sada je održano nekoliko protesta ekoloških organizacija i meštana sela u čijoj blizini on treba da bude otvoren.

Kurir.rs/T.Ilić