PRIČI O ALBANKI KOJA JE DONELA SREĆU U TROŠNI RADOMIROV DOM JOŠ NIJE KRAJ Penzionerka Bosiljka daće im 200 evra da uštede za kravu

Nemaju nikakva primanja niti su ikada tražili od države da im pomogne, rade na svom imanju ali idu i u nadnicu

Nemaju nikakva primanja niti su ikada tražili od države da im pomogne, jer kako kažu, obezbedila im je ono što im je najpotrebnije, da školuju decu. Stefan i Milica odlični su đaci, vredna deca, a želje, za razliku od svojih vršnjaka, mnogo skromnije. Svima je jedna i zajednička, da imaju kravu.

Da humanost ne poznaje granice dokazuje u Bosiljka, penzionerka iz Beograda. Iako joj primanja nisu velika, rado bi pomogla Đokovićima da ostvare svoju zajedničku želju.

"Ne znam koliko košta krava, ali sam spremna da 200 evra svoje ušteđevine porodici od srca poklonim kako bi ostvarili svoju želju", kaže Bosiljka.

Radomir je ovu vest primio sa suzama radosnicama, nevericom, ali i zebnjom.

ALBANKA DONELA SREĆU U TROŠNI DOM ĐOKOVIĆA KOD ARILJA U Radomirovoj kući beba zaplakala posle pola veka, a evo kako žive

"Hvala vam, stvarno ne znam šta da vam kažem, mnogo sam iznenađen. Nikada ništa dobio na ovakav način. Planirao sam kravu tek na proleće da kupim, kad skupimo nešto novca, ona nam je bila prioritet. Nemam sena ni stočne hrane, kako ću je nahraniti, greota je da mi gladuje", kaže Radomir za RINU.

Da je Radomirova želja sve bliža ostvarenju, pobrinuo se i Dušan Radanović iz Vojvodine. Ovaj humanista iz Čuruga već godinama pomaže one, kojima je pomoć najpotrebnija.

"Šta god treba porodici Đoković, spreman sam da pomognem. Gledao sam prilog i želim da dam svoj doprinos kako bi ova skromna i srećna porodica imala domaćinstvo kakvo zaslužuje. Koliko god da treba stočne hrane, spreman sam da im pomognem kao i u grlima stada", kaže Radanović.

Pomoć neće izostati ni od opštine Arilje koja će svakako Đokovićima izaći u susret. "Skromna porodica Đoković nikada pomoć nije tražila. Zahvalni su državi Srbiji što deca imaju besplatno školovanje. Oni su zaista skromni ljudi navikli isključivo da žive od svog rada. U toku je akcija koja je pokrenuta od strane humanih ljudi i mi se priključujemo", kaže Predrag Maslar, predsednik opštine Arilje.

Podsećanja radi, Radomir iz sela Dobrače kod Arilja oženio se u petoj deceniji života Albankom Linom iz Skadra. Izrodili su dvoje dece, žive u trošnom domu kome nedostaje sve osim porodične sreće i ljubavi.

"Krov prokišnjava i neophodna mu je kompletna zamena. Zidovi su oronuli, a podovi utonuli, ali u njima spavaju naša najveća blaga, Stefan i Milica. U ovoj kući nakon pola veka začuo se plač deteta, tako da je za nas ona vrednija od bečkog dvora ", kaže Radomir.

Dečija soba bila je dedina neostvarena želja.

Stefan i Milica nemaju želje, dovoljno je, kažu, da tata i mama kupe kravu, jer o tome već dugo planiraju. Odlični su đaci, imaju svoje obaveze na selu i svakodnevno čuvaju malo stado ovaca u blizini kuće. "Ne znam šta bih poželela. Imam sve, tata nam sve kupuje", kaže Milica.

"Evo je fudbalska lopta, ovo je pre neki dan tata kupio", dodaje Stefan. A odgovor na pitanje gde spavate, morao je da sačeka. Pa u kući spavamo. Nemamo našu sobu. Deda je planirao da nam napravi sobu,to mu je bila najveća želja, ali je umro. Nije dočekao... nismo ni mi.

Kurir.rs/RINA