LJILJANA IZ LESKOVCA DUGO SE BAVI ŽRTVAMA NASILJA I UME DA PREPOZNA: Kako najlakše prepoznati dete koje ima problema, a ćuti!

Samo od početka 2021. u leskovačku Sigurnu kuću do danas bilo smešteno 18 najmlađih nad kojima je vršeno porodično nasilje

Kako podržati decu ili mlade da blagovremeno prijave nasilje i zlostavljanje?

“Jako teško. Nama se, od kad je počela epidemija korona virusa, javila samo jedna petnaestogodišnja devojčica koja je okrivila majku da nad njom vrši psihičko nasilje. Nakon tog jednog razgovora sa našim psihologom se više nije javljala”, kaže za Kurir Ljiljana Nešić iz Udruženja “Žene za mir” pri kojima funkcioniše SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, i to vrlo zabrinutiom tonom.

Kako kaže, u osvešćivanju maloletnika da prijave nasilje najbitnija je preventiva.

“Dete koje ima probleme u kući najlakše mogu da primate učitelji i nastavnici. Ako imate dete koje zdravo i pravo, a vidno smušeno ili tužno na času, to je znak da se nešto dešava. Kao pravi pedagog, vi ćete ga povući na stranu i pokušate da saznate njegov problem.

Ako se potuku dva dečaka, što ne mora da znači, ali može da bude, pogledajte ko kako udara.Verujte, naše iskustvo i našeg tima koji radi na edukaciji, zaštit i preventivi, dokazalo je da deca koja potiču iz porodica u kojima se vrši nasilje tuku drugačije”, dodaje ona.

Na okruglim stolovima koje je ovo udruženje organizovalo pre izbijanja pandemije, a na kojima su učestvoval i deca iz porodica u kojima vršeno nasilje, pokazalo se da deca najčešće ne mogu da razumeju kontekst nasilja.

“Oni o tome razvijaju fantaziju i često krivicu za nasilje prebacuju na sebe. To dovodi do velikih strahova, razvijanja paničnih pojava, poremećaja u spavanju, hranjenju, mokrenju, često dobijaju tikove, čak i udaraju glavom o zid”, upozorava Nešić.

U leskovačkom Centru za socijalni rad nam je rečeno da na godišnjem nivou imaju prosečno oko hiljadu prijava porodičnog nasilja. U Mnogim slučajevima direktne ili indirektne žrtve nasilja su i deca.

Kurir.rs/Dragan Marinković