PANK NIJE MRTAV, MAKAR NE U LADOVICI: U selu kod Vlasotinca ne sluša se turbo-folk, lokalni momci napravili čak 3 pank benda

On je mlad, ima stalno radno mesto u fabrici preko puta svoje kuće, u slobodnom vremenu igra u lokalnom fudbalskom klubu na poziciji veziste i svira pank rok u jednom od tri takva benda u jednom selu na jugu Srbije. Šta više, ima devojku i pred ženidbom je.

„Najpre je osnovan bend Cepeni ćunci, pa potom naš bend Hidrogen, a najmlađi je bend Midlee finger“, objašnjava najmlađi član četvoročlanog Hidrogena, koji svira ritam gitaru.

Ovde se, tvrdi, ne sluša druga muzika, ili veoma retko, osim roka i panka.

„Ovo mesto je specifično. Svi ovde vole tu vrstu muzike, zato što izaziva pozitivan osećaj, a ljubav je nasleđena od starijih generacija. Ja sam gitaru zavoleo oko pete godine jer sam stalno slušao komšiju kako svira gitaru. Nadam se da sada od nas uče mlađe generacije“, priča Aleksandar, muzičar i igrač u lokalnom fudbalskom klubu Progres, koji se takmiči u Jablaničkoj istočnj ligi.

Bend u kome svira, kao i druga dva iz Ladovice, nastupa na svirkama širom Srbije, a u samoj Ladovici su na Pivskom festivalu – zvezde.

Rokeri građevinari

No, ne žive svi rokeri san kakav živi Aleksandar. Njemu se posrećilo, a ostali su, kao i većina muškaraca iz Ladovice, prinuđeni da zarađuju za život van sela jer od roda na poljoprivredi se ne živi.

„Znate, i ti muzičari su se raštrkali po građevinama kao i mi. Evo, ja i moji prijatelji radimo na gradilištima u Leskovcu gde se mnogo gradi, drugi su po drugim gradilištima u Srbiji“, priča Goran Mladenović ispred jedne od tri seoske prodavnice, koji je građevinski zanat naučio od svog oca.

Selo skromnih ljudi

Do Ladovice putujemo od Grdelice preko, Grdelice Sela, Kozara i Kukavice, penjući se krivudavim putem sa iznenađujuće očuvanim asfaltom i potrebnom širinom kolovoza.

Sela kroz koja prolazimo zibijena su i u ravnici, kao Kukavica, na primer, a ono što odvaja Ladovicu od njih jesu fasade, zapravo, neomalane fasade, pa iz daljine se čini da nailizate na jednu veliku crvenu gromadu.

„Paaa, neke i jesu sa lepim fasadama. Znate, kako se kaže, krojač nema nikada novo odelo, obućar cipele, a zidar kuću. S druge strane, ljudi su ovde skromni, ne takmiče se ko će imati lepšu kuću već svako uradi koliki mu je džep dubok i koliko para ima, a ovde je malo imućnijih“, objašnjava Slobodan Stanković, predsednik MZ Ladovica.

Neženje

Ladovica je jedno od retkih sela u vlasotinačkom kraju koje je puno mladih ljudi, a poslednje dve godine, pričaju, rodilo se mnogo dece.

„Nema iseljavanja mladih, samo sporadično. Mladi osim na građevinama širom Srbije rade u fabrikama u Vlasotincu i Leskovcu. Ovde namamo Dom kulture gde bi se okupljali, ali Vlasotince je tu na sedam kilometara pa tamo odlazimo“, priča Aleksandar.

Problem je, kaže on, a potvrđuju i drugi sagovornici JuGmedie, što u selu ima mnogo nežanja, čak, oko 70, računaju i to od 30 pa do poznih pedesetih godina.

„Devojke se češće odlučuju za mladoženje iz gradova, Vlasotinca, Leskovca i dalje“, dodaje Aleksandar.

Kuluk i žene

U selu ima dva preduzeća i nekoliko zanatskih radnji, ali se ne napušta ni poljoprivreda.

„Najzastupljnije su žitarice i voće – višnje i kruške, a malinjaci su propali“, kaže Goran Dimitrijević, koji se hvali i najlepšom vodom.

Ladovčani su vodu dobili, pričaju on i njegov imenjak Mladenović, još pre 40 godina i to zahvaljujući ženama.

„Većina je, zapravo, bilo žena jer su muškarci zarađivali pare na građevinama. Svako domaćinstvo je imalo deonicu koje će iskopati šanac za vodu. Bio je to kuluk, nije se čekalo da ti vlast uvede vodu. Tako su naše majke, strine i tetke dovele vodu čak sa Gradišta, sa Rupske reke, tamo gde se naša omladina kupa tokom leta“, pričaju.

Voda nije problem, osim kad je nema kažu i smeju se, ali jeste kanalizacija, koju je lokalna vlast počela da gradi, mada se još ne zna kada će je i završiti.

Istorija

A kad smo već kod istorije, istraživači beleže da je Ladovica dobila ime po boginji Ladi. Lada je, naime, boginja leta, ljubavi i lepote iz staroslovenske mitologije. Po verovanju starih Slovena ona živi u drugom svetu zvanom Irij do proleća, kada se budi noseći sa sobom proleće.

(Kurir.rs/Jugmedia, M.Ivanović)