IZBORILI SMO SE: Porodici Milosavljević prošlogodišnje poplave odnele 17 konja, ali danas nova grla uživaju u raju Dljina!
Braća Milosavljević izborili su se sa nedaćama koje su ih zadesile prošle godine. Zapadna Morava odnela im je sa pašnjaka ispod kuće 17 konja. Mislili su da više nikada neće da se bave istim poslom, ali ih je život ponovo demantovao.
Zapadna Morava jedna je od najlepših reka u Srbiji. Vijuga kroz ovčarsko kablarsku klisuru na svom putu ka Stalaću. Tu, u mestu Dljin napravila je adu koja je pravi mali raj. Raj koji Milosavljevići umeju da iskoriste na pravi način.
- Ostrvo je veliko, ovde ima oko 190 hektara, s obe strane nam je Morava, ništa ograđeno nije, slobodni su, konji šetaju gde hoće, uživaju - naveo je Velimir Milosavljević.
Velimir priča o svojoj najvećoj ljubavi, konjima. Njih je tridesetak i malo je reći da uživaju u prirodi koja je samo njihova.
- Ovde je pravo zadovoljstvo, milina da vidiš ovako lepe konje. Odmor za dušu. Vole da se maze, vole društvo i ljude - istakao je Milosavljević.
Porodica Milosavljević sa konjima živi godinama. Međutim, Morava nije uvek ovako pitoma i na to su ih opomenule stravične prošlogodišnje poplave.
- To je teško da se čuje, samo kad bi čuli ne dao Bog niko da čuje vrisku konja kad se dave, evo sad sam se sav naježio i muka me hvata kad se setim tog prizora a kamo li neko da doživi što smo mi doživeli prošle godine. Verujte da smo uvek, i od male kiše, u nekom strahu da li će se nešto desiti, da li će pasti velika kiša da se izlije Morava da nam napravi haos kao prošle godine - ispričao je Veljko Milosavljević.
Minuti su odlučivali u stravičnom danu i noći.
- Kad smo prešli tamo to je bila katastrofa, gledaš kako nadolaze talasi vode. Minuti odlučuju, gledali smo da spasimo brata koji je bio već na skeli tamo, uključili smo i traktor i sajle da ga prevučemo ovamo da se vrati. I rekli smo šta Bog da, više vidimo da je bespomoćno, zvali smo i čamce ali voda je bukvalno nosila sve. Mi smo imali tu kobile koje su bile visokoždrebne, imali smo dobre pastuve, dobre radne konje koji su nam zarađivali hleb, oni su svi otišli, mi smo ih posle pronašli mrtve, neki su bili zaglavljeni u drveće, neki u mulju. Neke nikad nismo ni našli - podsetio se tužnih momenata Veljko.
Ipak, nesreća je iza njih. Milosavljevići su velika porodica koja je nastavila dalje. Trojica braće sa ocem leto provode na Tari gde konjima izvlače drva. I to im je osnovni izvor prihoda. Pored konja mogu da se pohvale i kravama i velikim stadom ovaca.
- Iskreno poznati smo po konjima, po tim manifestacijama. Ne ponovilo se više ono što je bilo prošle godine i tu nas je dosta upoznao narod, pomogao nas je, ali ne može samo od toga da se živi. Borimo se, držimo i krave koje muzemo, predajemo mleko - rekli su Milosavljevići.
I mlađi brati Veljko pomaže u domaćinstvu. Oko ovaca srećom nemaju puno posla jer same odlaze na pašu i same se vraćaju s večeri. Takođe osvojeni pehari govore da njihovi konji nisu samo radni, nego i paradni. Na takozvanim Štraparijadama gde se meri snaga konja u izvlačenju balvana Milosavljevići redovno odnose neko od prva tri mesta.
Dokazali su da ništa nije jače od njihove ljubavi prema konjima. I za samo godinu dana uspeli su da povrate stari sjaj. Jer za Milosavljeviće konji su ponos. Donose hleb na sto ali donose i radost svaki put kad skelom pređu Moravu. E to je merak. To je poštovanje prema plemenitim životinjama i prirodi.
(Kurir.rs)
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!