Belkis Gonzales i njena porodica uživaju u statusu slavnih ličnosti u malom gradu u Srbiji, gde žive nakon što su se doselili sa Kube pre pet godina.

Dok većina emigranata sa karipskog ostrva odlazi u Sjedinjene Države ili zemlje španskog govornog područja, Gonzalesova i njen suprug izabrali su Srbiju, retku državu u Evropi za koju Kubancima nisu potrebne vize, a ovde su stigli transfer-letom iz Rusije.

fdsfds01-ap-darko-vojinovic.jpg
Foto: AP/Darko Vojinović

"Nismo znali ništa o Srbiji. Imali smo mnogo sumnji i mnogo strahova, ali stvari su bile mnogo bolje nego što smo očekivali“, rekla je Gonzalesova agenciji Asošiejted pres u porodičnom domu u Lajkovcu, gradu oko 80 kilometara jugozapadno od Beograda.

Mirjana Milenkovski, koja radi u Srbiji za agenciju UN za izbeglice UNHCR, rekla je da je samo 3.700 ljudi zvanično zatražilo azil u zemlji od 2008. godine, dok ga je 212 dobilo. Među njima je sedam Kubanaca, uključujući Gonzalesovu, njenog supruga Jordelisa Pimijenta i njihovu 11-godišnju ćerku Islenu Danaj Pimijentu.

fdsfds03-ap-darko-vojinovic.jpg
Foto: AP/Darko Vojinović

"Oni su „veoma dobar primer integracije. Ovo je jedna od najvećih uspešnih priča koje imamo ovde“, rekla je Milenkovski.

Gonzalesova kaže da je njena porodica zadovoljna novim životom. S porodicom je napustila Kubu i zbog političkih problema i zbog nedostatka mogućnosti.

"Iako Kuba strancima liči na karipski raj, tamo je život težak i sistem „uopšte ne favorizuje ljude. To ih prilično ograničava“, rekla je Gonzalesova.

Kadu stigli u Srbiju, porodica je ostala u centru za tražioce azila pre nego što je dobila status izbeglice 2019. godine. UNHCR i srpske vlasti pomogli su paru da pronađe posao u Lajkovcu i da se tamo preseli. Smešteni u malom stanu, Gonzalesova radi u obližnjoj mesari, a njen muž na gradilištima u okolini. Činilo se da joj čak nije nedostajalo ni karipsko sunce.

„Ono što mi se najviše sviđa u ovoj zemlji je to što vidite sva godišnja doba: proleće, leto, jesen i zimu“, rekao je Gonzales.

fdsfds02-ap-darko-vojinovic.jpg
Foto: AP/Darko Vojinović

Neupućena u način života u Evropi, kubanska porodica je u početku brinula da li će naići na prihvatanje. Gonzalesova je rekla da se nisu suočili sa odbijanjem ili rasizmom, iako „ljudi bulje u vas, ali to je kao iz radoznalosti“.

Uspeli su da steknu prijateljstva i druže se uprkos dugim satima na poslu, a Gonzalesova je takođe pohađala časove računovodstva i srpskog jezika.

„Imamo svoje prijatelje i uživamo u međusobnom društvu ili rođendanskim zabavama.... Slažemo se sa svima. Svi znaju da smo mi ’Kubanci’.

Neki meštani su komentarisali tradicionalno dobre odnose između Srbije i Kube koji datiraju iz vremena kada je Srbija bila deo Jugoslavije kojom su upravljali komunisti.

Nenavikli na pridošlice i začuđeni da se neko zaista preselio sa Kube u njihov simpatični gradić od nekoliko hiljada ljudi, Lajkovčani su svratili do mesare samo da vide Gonzalesa, ili „Belku“, kako joj ovde nadimak.

(Kurir.rs/AP)