VELIMIR OTKRIVA KAKO MU JE HOBI PRERASTAO U UNOSAN BIZNIS: Dok nam je u inflaciji plata bila 1 marku, on je zarađivao čak 15.000?!

ČAJETINA - Mnogo je hobija koji sasvim slučajno prerastu u dobre i unosne poslove, a upravo to je još jedan dokaz da kad radite nešto što volite uspeh je zagarantovan.

„Pre više od tri decenije sam boravio u Nemačkoj i tad sam se prvi susreo sa radom na staklu upravo na taj način. To je jedna od najzahtevnijih tehnika, jer se staklo kupuje u tablama i posle od njega pravite šta god poželite. Ono što je prilikom obrade, na ovaj način neophodno, jesu preciznost, strpljivost, ali i umetnički dar. Svaki delić mora ručno da se obradi i tek onda da se sklopi u celinu“, kaže Velimir za RINU.

Zahvaljujući ovom umetniku, ime sela Tripkova postalo je poznato mnogima širom sveta. Osim što je radio vitraže za srpske državnike, Velimirova dela krase vile u Rusiji, dvorce na obali Baltičkog mora, prešla su okean i stigla čak do velelepnih građevina u Americi.

„Kod nas je dolazio i vladika Britansko-skandinavski i sve prozore za jednu drvenu crkvu naručio ovde. Radili smo na tome nekoliko meseci i uskoro sve to šaljemo tamo. I dalje radimo po porudzbini, a posla uvek ima dosta. Pre nekoliko godina radili smo vitraže za jedan dvorac u Sankt Petersburgu, koji je kasnije pretvoren u hotel ,a u kojem vrlo često odseda njihov predsednik Vladimir Putin i tu prima goste“, priseća se Velimir.

Ovaj Zlatiborac od stakla može da napravi bilo šta – lampu, luster, ukrasne predmete, šarene prozore i vitraže ogromnih veličina. Osim tifani tehnike, naučio je kako da svoje radove išara peskom, ali i princip fuzionisanja, kada se staklo peče u peći da bi dobilo određeni, željeni oblik. Kada je početkom devedestih počinjao ovim da se bavi, doživljavao je to kao hobi, međutim vrlo brzo je preraslo u ozbiljan porodičan biznis, a njegovi radovi obišli su svet.

„U doba velike inflacije moja mesečna plata je bila tri marke, a ja sam baš tada pogodio posao u Peći za 15.000 maraka i to je presudilo da ozbiljnije pristupim ovom poslu i da on postane moj izvor prihoda. Dobar glas daleko se čuje, pa su porudzbine stizale sa svih strana. Najlepši i najveći vitraži urađeni su tamo gde nismo imali dozvolu da snimamo, a to je kuća Slobodana Miloševića u Požarevcu, kao i vile na Dedinju, čiju su vlasnici javnosti nepoznati ljudi“, kaže ovaj zanatlija sa Zlatibira.

Radionicu ovog maštovitog zantlije često posećuju brojni umetnici, slikari i vajari, a studenti iz Novog Sada tu su pripremali i svoje diplomske radove. Željan da svoje znanje prenese i drugima, Velimir organizuje i radionice, na kojima se uči obrađivanje stakla tifani i drugim tehnikama. Iako su njegova dela obišla brojne prestonice i državničke palate, Velimir je kao pravi lokalpatriota najviše ponosan na vitraže koje je uradio za Gradsku kuću u Užicu i zgradu opštine u Čajetini.

Kurir.rs/RINA