U RODNOM SELU VUKA KARADŽIĆA IMATE PRILIKU PROBATI NEŠTO JEDINSTVENO: Željko proizvodi likere svih boja i ukusa kakvih nigde nema

Kad čovek ode na selo zna da ga tamo sigurno čekaju domaći specijaliteti, pršuta, sir, slanina, kajmak, čvarci i slične stvari, ali koga put nanese kod Željka Matića, jednog od pionira seoskog turizma u Tršiću, imaće jedinstvenu priliku da proba likere kakvih nigde nema. Tu, pored rečice Žeravije, koja krivuda kroz rodno selo Vuka Stefanovića Karadžića, Matić će posetioca ponuditi nekim od svojih likera, a kako tvrdi, još se nije zbilo da se nekome nisu bili dobri.

Pre priče o tome otkuda da se bavi likerima pokazuje čašice u kojima se nalazi raznobojna tečnost. To su likeri, a ima ih u svim bojama, pa je teško odlučiti koji prvo probati. Greške biti neće, jedino je pitanje na šta čije grlo bolje reaguje. Matić je do sada napravio oko 50 različitih vrsta likera i nastavlja da eksperimentiše, kombinuje, dobija nove boje i ukuse, voljan da istražuje i otkriva nove mogućnosti.

- Kao i sve dobro, stvari koje se uglavnom dese slučajno tako je bilo i sa likerima. Od jednih prijatelja sam prilikom otvaranja mog lokala ‘’Čuvarkuća’’ na poklon dobio recept za liker i rešio da ga pripremim. Ispostavilo se da je proba bila uspešna, svideo se ljudima pa sam nastavio tim putem. Nisam želeo da pravim klasične likere već sam se dao u eksperimentisanje i došao do nekih nesvakidašnjih ukusa. Pozitivne reakcije ljudi bile su mi podstreh. Danas se ovde mogu probati likeri od čuvarkuće, plave ljubičice, lavande, kafe, bundeve, kivija, lovora, ruže, maslačka, lipe, ananasa, bagrema, zove, bele rade, mušmule, negro bombona, kajsije i drugi sa još nekim lekovitim travama. Pojedini su nastali i kao narodni recepti za lečenje određenih bolesti – priča Matić koji se pre pola decenije otisnuo u svet likera.

Kada je rešio da im se ozbiljnije posveti dobro mu je došla knjiga koju je dobio od svoga dede Lazara Matića, narodnog vidara koji ga je uputio u tajne lekovitog bilja i veštine kako ih iskoristiti da pomognu čoveku u lečenju tegoba.

- Volim to da radim, isprobavam naizgled nespojive kombinacije, a nikada ne pravim liker u velikim količinama. Materijala imam svih 365 dana godišnje jer kako koje voće i bilje stiže to i koristim. Koristim neprskano voće, a ovo su likeri bez konzervansa, nastojim da budu organski, lep i kvalitetan proizvod. Imao sam goste sa svih strana sveta i do sada su likeri dobijali samo pohvale. Nekada dok ih pije neko pokušava da okrije od čega je koji napravljen, a gosti mogu i predložiti od čega napraviti neki novi liker – objašnjava ovaj mladi čovek i otkriva da su njegovi favoriti liker od kafe, čuvarkuće kao i lavande, limuna i ananasa.

Naglašava da za pravljenje likera treba vremena jer ne rade po klasičnom sistemu. Nekima je neophodno da odstoje najmanje mesec dana, onda sledi mešanje, kuvanje, potrebno je ceo proces ispoštovati da bi se dobio željeni rezultat.

- Drago mi je da su tako specifični. To je nešto čime se ponosim, a želim da se time ponose i Tršić i Loznica, da posetioci ovde dožive nešto novo, a posebno mladi. Želim da što više mladih dođe, da posle prve posete požele da se vrate, a da ponuda bude u duhu seoskog turizma i uz poštovanje Vuka i specifičnosti njegovog rodnog sela. Deo te priče su i ovi likeri kakvih u okolini sigurno nema, nekih verovatno ni mnogo šire - kaže majstor za likere.

Naravno, priču treba podrobno proveriti, a u ovom slučaju to i nije bilo teško. U poverenju, liker od negro bombona je odličan. Provereno. Dva puta.

(Kurir.rs/T.Ilić)