Vrapci inače u proseku teže oko 30 grama i dugački su 16 centimetara

KIKINDA - Neobičan hotel na tri sprata, okružen zelenilom u dvorištu kikindske Narodne biblioteke, nestrpljivo čeka toplije dane ovog proleća da ugosti prve posetioce.

UROŠ SE VRAĆAO KUĆI KAD JE NA SLAVIJI UGLEDAO NEOBIČAN PRIZOR: Belu pufnu kako skakuće! Poneo ga kući i dao mu ime Herbert (FOTO)

Trideset malih renoviranih soba, a prethodno drvenih poštanskih sandučića, opremljeno je za boravak jedne od najrasprostranjenijih vrsti ptica - vrabaca pokućara.

Svrha hotela jeste da se oni u njemu gnezde, kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS). „Ovakve akcije su izuzetno značajne za opstanak prirode u gradskim sredinama, kao i vrabaca koji od pamtiveka žive uz ljude. „Njihov broj u odnosu na pre četrdeset godina je prepolovljen", kaže on za BBC na srpskom.

Zamisao je potekla od porodice Kozomara iz ovog grada na severoistoku Srbije. Okačen je na zid u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović" zato što se vrapci najčešće gnezde u šupljinama objekata u kojima žive ljudi.

Stanari zgrade u Hajduk Veljkovoj ulici odlučili su da zamene stare poštanske sandučiće. Tada se jedna od stanarki setila da pozove koleginicu Radmilu Kozomaru.

„Pitala me je da li bi sandučići nekako mogli da se iskoriste za ptičice, pošto zna da smo suprug i ja ljubitelji ptica i da im ponekad pravimo kućice", kaže Kozomara za BBC na srpskom.

Njen suprug ubrzo se upustio u rekonstrukciju.

Skidao je oštre delove, proširio otvor na vratima do veličine koja je prihvatljiva za vrapce i otvorio zaključane sandučiće. „Ako je otvor veći od onog koji je potreban za vrapca, onda može da uđe neka ptica grabljivica", objašnjava Kozomara.

beli-vrabac-u-kraljevu-2.jpg
J.S. / Privatna arhiva 

Vrapci inače u proseku teže oko 30 grama i dugački su 16 centimetara.

Sandučići su izazvali pažnju kod Kikinđana, koji su dolazili u biblioteku da vide novi hotel u svom gradu. Još jedan zadatak bio je da se vrata postave naopako. „Otvori koji se nalaze na sandučićima su na donjoj polovini vrata, a vrapčićima je potrebna kućica koja je okrenuta za 180 stepeni", navodi Kozomara. Rotirali su i pločice sa prezimenima stanara, kako bi sandučići zadržali autentičnost.

profimedia0014383221-sparrow-vrabac.jpg
Profimedia 

Na onima koji nisu bili obeleženi, dopisali su imena prijatelja, rođaka ili poznanika. Stanari zgrade su bili oduševljeni idejom, dodaje Kozomara.

„Kad smo završili rekonstrukciju, palo mi je na pamet da napravimo tablu na kojoj će pisati 'hotel za vrapce', kako to ne bi bile obične kućice. „To je bila šala, pošto će vrapci doći bez obzira na to da li piše hotel ili ne", kaže ona kroz smeh.

vrabac-foto-ap-sep-2017.jpg
AP 

U susret je odmah izašao Brane Marijanović, direktor jedne od najstarijih ustanova u Kikindi, Narodne biblioteke „Jovan Popović". Pre svega je bio radoznao, kaže. „Mi na taj način ne ružimo izgled našeg dvorišta, njega treba oplemeniti - a ovo je možda način da se to uradi. „Mene inače zabrinjava što sve ređe viđam vrapce i druge vrste ptica, na primer lastavice", kaže Marijanović za BBC na srpskom.

Razmišlja o postavljanju hranilica i pojilica pored hotela, kako bi se vrapci navikavali na novo mesto i osetili da su dobrodošli. „Nadam se da ćemo s proleća saznati da li su oni prihvatili hotel ili ne", navodi. Poput drugih ptica pevačica koje se gnezde u dupljama, odnosno kućicama, vrapci u njima neće tražiti hranu, kaže Slobodan Knežević iz DZPPS. „Ljudi često greše i sipaju hranu u postavljene kućice, misleći da će tako privući ptice", navodi.

Potrebno je razlikovati kućice od hranilica, koje služe da se u njih stavlja zrnevlje, dodaje. „Tokom zime se u blizini hotela može postaviti hranilica sa žitaricama, a tokom leta pojilica sa vodom. „To će biti prava oaza za ptice", kaže Knežević.

Dživdžani

Vrabac pokućar od pamtiveka živi uz čoveka i, zahvaljujući tom suživotu, uspeo je da naseli skoro sve krajeve planete koje nastanjuje i čovek, navodi Knežević. „Međutim, u poslednjih nekoliko decenija, poljoprivreda i industrija ubrzavaju se do te mere da priroda ne može da isprati promenu. „Priroda kreće da bledi i nestaje iz našeg okruženja", objašnjava. Zbog toga su ovakve akcije izuzetno značajne za opstanak prirode u gradskim sredinama, dodaje.

„Vrabac pokućar je dobar primer drastičnog smanjenja brojnosti vrste za koju smo mislili da je česta, a ona se u odnosu na pre četrdeset godina prepolovila.

„Ovo je trenutak za ozbiljnu uzbunu, jer kada vrsta - za koju možemo uslovno da kažemo da je deo čoveka - doživi sunovrat, kako čovek da se nada svom opstanku", zapitao se Knežević. Na svetu postoji najmanje 50 milijardi jedinki divljih ptica, od čega 1.6 milijardi vrabaca pokućara.

Knežević dodaje da bi svi trebalo da slede primer porodice Kozomara.

„Hoteli za vrapce, kućice za druge vrste ptica, sadnja domaćeg žbunja i drveća, hoteli za insekte, kućice za ježeve, slepe miševe - ima pregršt primera kako možemo da podstaknemo oporavak prirode u našem okruženju", kaže on. „Ovo je prilika da pozovem kolege bibliotekare da urade isto ukoliko imaju volje, prostora i cene da mogu da izvedu ovakvu akciju.

„Na ovom primeru može da se vidi materijal i format hotela, a neko ko je vešt s rukama vrlo lako može da napravi kućicu po sopstvenoj zamisli", navodi on.

Kućice mogu da se naprave od raznih materijala. „Suprug i ja se ponekad šalimo da je svaka letva potencijalna kućica za ptičice. „Svako ko ume i može da napravi kućicu i obezbedi joj mesto, pomoći će društvu, životnoj sredini i očuvanju ptica", kaže Kozomara.

Kurir.rs/BBC na srpskom/Sandra Maksimović