PATRIJARH PORFIRIJE U MILEŠEVI A NA NJEMU RASKOŠNA ZELENA ODEŽDA Nije slučajno, evo šta ta boja znači u pravoslavlju FOTO, VIDEO

Na današnji dan pre 425 godina spaljene su mošti Svetog Save

„Manastir Mileševa zapamćen je u istoriji kao veoma značajno kulturno, istorijsko, prosvetno, narodno središte srpskog naroda. Mileševski hram je, među svima hramovima Srpske pravoslavne crkve, najviše zaslužio da se nazove svetosavskim hramom jer, upravo u mileševskom hramu boravile su mošti prvog srpskog prosvetitelja i arhiepiskopa Svetoga Save, preko 360 godina, od prenosa iz Trnova pa dok nisu potegnute odavde i ponesene, od strane Osmanlija, na beogradski Vračar, da tamo budu spaljene”, kaže vladika mileševski Atanasije.

Svečanoj doksologiji prisustvovali su preosvećena gospoda episkopi žički Justin, kruševački David, timočki Ilarion, valjevski Isihije, budimljansko-nikšićki Metodije i zahumsko-hercegovački Dimitrije, predstavnici lokalnih vlasti, Vojske Srbije, Islamske zajednice Srbije, kulturnih i javnih ustanova.

Zeleno u pravoslavlju: Malo vernika zna simboliku zelene odežde i značenje te boje u pravoslavlju

Patrijarh srpski gospodin Porfirije danas je obukao i posebnu zelenu odeždu za koju malo vernika istinski zna kakva je njena simbolika i šta ta boja u pravoslavlju znači i predstavlja.

Odežda, kako se kaže na ruskom i kako se govorilo na staroslovenskom, jeste svečana odeća pravoslavnih sveštenika u bogosluženju. U istorijskom i regionalnom kontekstu, ista reč koristila se i za svečanu odeću vladara, vitezova, kraljeva i plemića.

Crkvene odežde su određenih boja, od kojih svaka ima posebno značenje:

Bela boja je simbol radosti, čistote i prosvećenja.

Crvena boja ima značenje krvi koju su prolili Hristos i njegovi učenici, apostoli, svetitelji i mučenici.

Zelena boja je simbol nade na večno blaženstvo, stečeno zaslugom Isusa Hrista i darom Svetoga Duha.

Crna i tamnocrvena boja predstavljaju kajanje i žalost. Same odežde opominju sveštenika da pobožno obavlja bogoslužbene radnje i podsećaju ga na vrline kojima treba da se odlikuje.

Svaka sveštena odežda obavezno se osvećuje od strane episkopa ili sveštenika. Kad se odežde oblače, izgovaraju se Tipikom propisane molitve.

Odežde se mogu upotrebiti samo u bogoslužbene svrhe. Što se tiče boje crkvenih odeždi u početku je dominirala bela boja. Kasnije su uvedene u vreme posta purpurne ili crne odežde, a tokom godine i crvene, zelene, zlatne i druge. Obično su vezene i ukrašene.

Pošto kod pravoslavnog sveštenstva ima tri stepena, to i svaki stepen ima svoje određene odežde.

- đakonske odežde su: stihar (obično beo sličan grčkoj haljini hitonu, prekriva celo telo od vrata do dole), narukvice i orar (dugačka traka koju đakon nosi na levom ramenu i daje znak za zajedničku molitvu tokom bogosluženja);

- prezviterske (svešteničke) odežde su: stihar, epitrahilj (orar čija su oba kraja napred sastavljena, sveštenik ga stavlja oko vrata), pojas, narukvice i felon (ogrtač bez rukava sa otvorom da se preko glave obuče, oblači se preko stihara);

- arhijerejske (episkopske) odežde su: stihar, epitrahilj, pojas, narukvice, nadbedrenik (četvorougaono platno koje se za jedan ugao veša oko pojasa na desno bedro; nadbedrenik takođe nose i zaslužni sveštenici), sakos (odeća nastala kombinovanjem odeće vizantijskih imperatora i odeće starozavetnih prosveštenika, razrezan sa strane i povezan zlatnim praporcima; oblači se preko stihara), omofor (nosi ga arhijerej preko oba ramena prebačenog), mitra (na grčkom: pojas, šal kojim se obavija glava; kapa) i žezal (matealni štap koji se dodeljuje arhijereju na rukopoloženju). Znaci episkopskog dostojanstva su još i panagija i naprsni krst.

U ranim popodnevnim časovima, njegova svetost Patrijarh Porfirije će nastaviti boravak u Eparhiji mileševskoj, gde će mu oko 14 časova pred hramom Svetog velikomučenika Georgija na Gukama u Pljevljima biti priređen svečani doček a planirano je i osvećenje crkveno-narodnog doma.

Patrijarh srpski Porfirije će od 9. do 12. maja boraviti u kanonskoj poseti svetosavskim eparhijama Mileševskoj, Zahumsko-hercegovačkoj, Crnogorsko-primorskoj i Budimljansko-nikšićkoj.

Kurir.rs/RINA