U JAPANU NOSE GUMENE OPANKE IZ PIROTA Japanac opčinjen Srbijom još otkad je Piksi zaigrao za Nagoju ŽIVI U INĐIJI, OŽENIO SRPKINJU

Srpkinja iz Arilja mu rodila dva sina. Snima i zemljacima pokazuje kako se, recimo, krčkaju punjene paprike! U Japanu mogu da se kupe gumeni opanci iz pirotskog Tigra, otkriva Ćihaja

Za sve je kriv Piksi!

U razgovoru za Pirotske vesti Ćihaja navodi da je njegova fascinacija Srbijom počela u vreme kada je Dragan Stojković Piksi zaigrao za japansku Nagoju.

- Kada sam bio srednjoškolac, sadašnji selektor Reprezentacije Srbije, Dragan Stojković Piksi, došao je da igra za “Nagoju Granpas”. Bio sam fasciniran njegovom igrom i počeo sam da se interesujem za njegovu zemlju porekla, Srbiju.

Na fakultetu sam učio o istoriji Srbije a pohađao sam i nastavu srpskog jezika. Dok je većina studenata bila okupirana potragom posla, ja sam shvatio da želim da idem u Srbiju i nastavim da učim srpski jezik. Uspeo sam da ubedim roditelje i želja mi se ostvarila 2003. godine.

Oženio se devojkom iz Arilja

Dok sam u Srbiji učio srpski, upoznao sam svoju sadašnju suprugu, koja je tada studirala japanski jezik i oženio se nakon što je diplomirala. Ona je iz Arilja, grada poznatog po malinama, a ja bih rekao, i po velikim svadbama.

Imao sam dragoceno iskustvo da proslavimo venčanje sa više od četiri stotine gostiju, a oduševila me je vesela atmosfera uz muziku i igru do kasno u noć. Nakon venčanja smo zajedno otišli u Japan. Radio sam oko tri i po godine za sportske medije a zatim se zaposlio u Ambasadi Srbije u Tokiju, gde sam ostao punih deset godina (do oktobra 2021.) Veoma sam zahvalan na tom dragocenom iskustvu jer sam imao puno prilika da kroz svoj posao promovišem Srbiju u Japanu, koja na žalost još uvek nije dovoljno poznata.

Shvatio sam da postoji još mnogo toga što bih mogao da uradim i privatno i da bi najbolje bilo da čari Srbije prenosim sa lica mesta, iz voljene Srbije. Odlučio sam da napustim posao u Ambasadi i preselio sam se u Srbiju u oktobru prošle godine, i sada sa porodicom živim u Inđiji-kaže Ćihaja.

Srbija ima ukusnu hranu i prelepu prirodu ali mislim da je njena najveća lepota u ljudima, kaže Oaizu.

-U Srbiji ljudi počnu da se druže čim se upoznaju. Veoma prija komunikacija sa ljudima u kojoj se može biti prirodan i iskren, bez socijalnih maski. U Japanu to nije slučaj. Često se kaže da su Japanci ljubazni, ali mislim da je tako samo unutar njihove zajednice. Mnogi ljudi su slepi za potrebe drugih a postoji jaka tendencija da se izbegava druženje. Nisam ljubitelj ni obrazovanja u Japanu koje ne voli konkurenciju i ne ističe individualnost. Ono što mi se ne sviđa u Srbiji je to što neki ljudi ne poštuju prirodu. Isti ljudi koji se ponose i hvale time da je Srbija lepa znaju da ostave smeće u prirodi i ne počiste za sobom. Neki kažu da postoje ljudi koji su plaćeni da čiste ali ja mislim da je svako odgovoran da počisti za sobom. Takođe nije u redu bacati opuške od cigareta svuda naokolo. Mislim da je u pitanju vaspitanje i da bi decu od malih nogu i u školi i kod kuće trebalo vaspitavati da vole i poštuju prirodu-navodi Ojaizu.

Voli sve! Pečene i punjene paprike, sarmu i cveklu

Ojaizu i njegova porodica obožavaju i srpsku hranu.

- Volim svu srpsku hranu. Volim i salate kao što su pečena paprika i cvekla i glavna jela kao što su sarma i punjena paprika. Volim i ajvar koji sam i sam pravilo dok sam živeo u Japanu, ali u Japanu jedna paprika košta oko 100 dinara, tako da nisam mogao da pravim u velikim količinama. Nema mnogo sličnosti između srpske i japanske kuhinje.

U japanskoj kuhinji se često koristi šećer kao dodatni akcenat na ukusu, ali to je u Srbiji redak slučaj. Međutim, pre neki dan kada sam kupio flašu čaja, u njoj je bilo šećera. Bio sam iznenađen jer se u Japanu ne može naći zaslađen čaj. Takođe, način kuvanja je drugačiji. U Srbiji se hrana lagano krčka ili peče u rerni, za šta je potrebno vreme, a u Japanu se često brzinski isprži u tiganju. Primetio sam da su mnogi Srbi iznenađujuće konzervativni i da ne žele mnogo da eksperementišu u kuvanju, ali Japanci su upravo suprotno.

Žele da probaju hranu iz raznih zemalja, a ponekad je prilagode ukusu koji se svidja Japancima. Japanci po društvenim mrežama najviše postavljaju fotografije hrane-priča Ojaiizu.

Na pitanje kako njegovi prijatelji iz Japana reaguju na činjenicu da se aktivno bavi promocijom Srbije, kulture, umetnosti, hrane, Ojaizu kaže da je ta njegova fascinacija rezultirala pokretanjem informativnog sajta “My Serbia”, koga je pokrenuo zajedno sa svojim prijateljima – Srpkinjom Tijanom Nagato i fotografom Akiko Koga.

-Ovaj sajt kroz razne tekstove i video zapise o životu, kulturi, umetnosti i naravno, nezaobilaznoj srpskoj kuhinji nastoji da približi Srbiju Japanu. Nažalost, u Japanu Srbija još uvek nije dovoljno poznata i jedina predstava koju neki ljudi imaju je vezana za rat. To mi se ne sviđa i sa svojim prijateljima dajem sve od sebe da popravim taj negativan imidž i da Japance upoznam sa sadašnjom Srbijom i njenim lepotama.

Tijana prikazuje srpsku hranu na Jutjub kanalu pod nazivom “ Tiki’s kitchen” a Akiko predstavlja razne umetnike iz Srbije. Ja sam započeo YouTube kanal preko koga predstavljam kulturu, život i prelepu prirodu u Srbiji kroz interakciju sa lokalnim stanovništvom.

Aktivnosti „My Serbia” se i dalje razvijaju, a prošle godine smo bili inicijatori projekta za izbacivanje u prodaju prvog srpskog gotovog proizvoda “Mućkalice” u Japanu. Pored toga, nastavljamo PR aktivnosti u saradnji sa studentima kako bi mladi Japanci bili svesni privlačnosti Srbije. Na sreću, broj obožavatelja sajta „My Serbia” je sve veći.

Sad živi u Inđiji

Sada živim u Inđiji jer je moja supruga zaposlena kao prevodilac u Japanskoj kompaniji koja tu gradi fabriku. Supruga ima puno kolega iz Pirota i želeli bismo jednog dana da posetimo i Pirot. Voleo bih da probam čuvenu pirotsku peglanu kobasicu i kačkavalj. Inače, Tigrovi opanci se mogu kupiti i u Japanu. Promenili su ime u čizme za kišu i ciljali su mlade žene.

Inđija, gde sada živim, je postala moj drugi dom u Srbiji, posle rodnog grada moje supruge, Arilja. Od kada sam sa suprugom i dva sina prošle jeseni doselio i započeo novi život ovde imao sam samo pozitivna iskustva. Fruška Gora, reka Dunav, salaši, vinarije i manastiri su fascinantni.

Ljudi u pekarama, restoranima, prodavci u supermarketima, vaspitači u školama / vrtićima, roditelji druge dece, komšije, svi su veoma ljubazni i srdačni. Čini mi se da će nam život u Srbiji i u budućnosti biti ispunjen i prijatan-zaključuje Ćihaja.

Kurir.rs/Pirotske vesti