MLADI RUS VEĆ GODINU I PO ŽIVI U NOVOM SADU: Sve je bolje nego u Moskvi! Evo zašto nismo hteli da se preselimo u Beograd

Ljubav prema fotografiji sedamnaestogodišnjeg Valentina Levičeva iz Moskve, koja se razvila dok je još živeo u Rusiji, rasplamsala se kada se sa majkom i bakom na Svetog Nikolu, za svoj rođendan, 2020. godine nastanio u Novom Sadu.

"Dobri su, pristupačni i uvek hoće da pomognu. Isti slučaj je i u Jovinoj gimnaziji koju pohađam. Trudim se da svojim foto-aparatom zabeležim momente koji se ne mogu baš videti na svakom koraku. Zato zavirujem na neuobičajena mesta i tamo nalazim željene prizore".

Ljudi su ogledalo grada

Izložba fotografija "Ljudi - ogledalo Novog Sada" Valentina Levičeva biće otvorena večeras u 19 sati u Galeriji "Prometej", Svetozara Markovića 16.

Postavka sadrži fotografije ljudi koje mladi autor iz Rusije sreće na ulicama Novog Sada, što je njegova umetnička preokupacija. Radovi se mogu pogledati u naredne dve nedelje.

Kaže da je osnovni motiv za preseljenje u Srbiju bilo njegovo obrazovanje. Ni on ni majka nisu zadovoljni onim koje se nudi u njihovoj domovini, pa su odlučili da potraže bolje.

"U suštini, više sam naučio od majke nego u školi", kaže Valentin.

"Nismo bili zadovoljni kako funkcioniše celokupan obrazovni sistem i zato smo preduzeli ovaj korak. Odabrao sam Jovinu gimnaziji jer mi se završetkom te škole pružaju ogromne mogućnosti za nastavak školovanja na bilo kom od fakulteta. Ovde mogu bez opterećenja da učim, ne obraćajući pažnju na neke sporedne pojave tamo prisutne", priča Valentin za Dnevnik.

I život van škole, kaže, razlikuje se od onog u Rusiji. Peške iz Banatića, gde stanuje, ide u školu, što nije bio slučaj u Rusiji. Kaže da u Rusiji nije imao tako puno slobodnog vremena, a da, pritom, sve uspe da postigne. Sa drugarima odlazi u kafić, a kada je slavio rođendan, svi iz razreda su došli, što se nije dešavalo u Moskvi.

Kada su birali mesto za život, Beograd su odmah odbacili kao opciju zato što je poput Moskve. Velik, prenaseljen, a to nisu hteli. Novi Sad im se na prvi pogled dopao, oduševljeni arhitekturom koja ne poznaje stambene zgrade od 40 spratova kao u Moskvi. Jedina zamerka su im visoke letnje temperature, zbog kojih su prethodno leto proveli na Fruškoj gori, gde su ih mnogo bolje podneli.

Za nekog ko živi nepune dve godine u Srbiji, Valentin vrlo dobro govori srpski. Isprva ga je učio privatno, a onda je sam shvatio da je bolje da nastavi u direktnom kontaktu sa ljudima da ga usavršava. Majka mu je klinički farmakolog i sada pokušava ovde da pronađe posao.

Valentin ide u bilingvalni razred, u kom uči ruski i nemački. Iako je još rano za odluku o nastavku školovanja, kaže da za sada sebe vidi u filmskoj umetnosti.

(Kurir.rs/Blic/Dnevnik)