Jelena Veljković je rođena 26. juna 1990. u Kruševcu. Završila je Gimnaziju, majka dvoje dece, vlasnica obućarske radnje “Bata sport KŠ” i višestruki dobrovoljni davalac krvi.

bata-sport-ks-jelena-veljkovic.jpg
Foto: Kurir.rs/Ž.M.

- Deda (čuveni majstor Bata Sport) je držao radnju 70 godina, a bio je i poznati sportista i sportski radnik. Bio je član višestranačke vlade u Kruševcu posle 2000. godine. On je želeo da zanat prenese na nas unučiće. Od nas šestoro unučadi samo sam se ja interesovala za ovaj posao. Četvoro unuka je otišlo u inostranstvo, a moj rođeni brat studirao hemiju na PMF u Beogradu.

Ja sam htela da preuzmem zanat. Bilo mi je žao da propadne radnja sa višedecenijskom tradicijom i teško sticani ugled i poverenje. Moj otac je učio od moga dede, pa mi je pomagao da započnem rad i učim zanat. U startu nisam znala kako će ići posao i kako ću se snaći, a imala sam volju da naučim. I evo radim deset godina i dalje učim, kaže Jelena Veljković, jedina žena obućar u Rasinskom okrugu i među vrlo retkima u Srbinji.

cuveni-majstor-bata-sport.jpg
Foto: Kurir.rs/Ž.M.

Jelena kaže da obućarski zanat ne može da se radi čisto manuelno, već mora da se ima kreativna, umetnička žica.

-Mora da se uklopi boja i vrste kože, da se osmisle aplikacije i razna rešenja koja su originalna i različita od slučaja do slučaja. Otvorila sam fejsbuk stranicu sa namerom da ljudi vide šta i kako radim, ali i da bih sarađivala sa kolegama i razmenjivala mišljenja i iskustva. Mnogi nisu ni znali da su neke popravke moguće, pa su videli na fejsbuku. Usavršila sam popravku patika, jer se cipele sve manje nose. Želim da naučim da pravim nove, kvalitetne i skupe cipele. Čekam da mi deca porastu, pa da se još hrabrije bacim u biznis.

UZELA ALAT U RUKE I NASLEDILA ČUVENOG DEDU: Jelena iz Kruševca je jedina obućarka u Rasinskom okrugu Foto: Kurir.rs/Ž.M.

Situacija u obućarstvu je neizvesna, naročito posle ove fiskalizacije, jel tako ?

-Moramo podići cene usluga zbog uvođenja fiskalnih kasa, a i materijal je poskupeo. Mi smo svesni da to narodu ne odgovara, ali smo prosto prinuđeni na takav potez. Većina mušterija smatra da obućarske usluge treba da budu jeftine, što više nije moguće. Radimo savesno i kvalitetno i zato su nam cene usklađene sa tim.

Da li je poenta da sa zaradom samo kupim hranu i platim neki račun, onda posao nema svrhe. Teško je uskladiti posao sa porodičnim obavezama, mala deca, hrana za kuću i druge porodične i kućne obaveze. Žena je žena, bez obzira koji posao radi i njene obaveze i odgovornosti se znaju i velike su.

(Kurir.rs/Ž.M.)