DANILO JE NOVOSADSKI PUSTOLOV KOJI JE ZA GODINU DANA PROPUTOVAO 5 ZEMALJA! Evo koji grad poredi s Novim Sadom

Čvrst stisak ruke pri prvom upoznavanju, pogled pun samopouzdanja i širok osmeh su pokazatelji karaktera čoveka. Za sebe može da kaže da živi bez društvenih mreža, prebrojavanja lajkova, a da svaki dan živi punim plućima. Nije Robinzon Kruso, na šta bi neko prvo pomislio, već neko ko se trudi da ostvari svoje najveće želje i snove. Zato smo u poslednjem trenutku “uhvatili” Danila Bakovića, pre nego što se preseli u Kolumbiju u kojoj je pronašao sebe i svoju budućnost, a kako je sve počeo ispričao je za naš portal

Podršku porodice je dobio na početku, posebno od svoje majke, koja mu je govorila da svet treba da se obiđe i da će mu to biti jedno od najlepših iskustava. Volontirao je tokom čitavog boravka, a 36 dana proveo je sam u Amazonu! To znači odsečenost od sveta- život bez interneta i svega što se dešava u tom trenutku. Gradio je puteve, u Amazonu hranio razne životinje, kopao prirodne bazene…

-Isključio sam se iz svih gradskih zvukova i stopio sa prirodom. Doživeo sam neku vrstu mira, koju ranije nisam osećao, iako je bilo veoma opasno. Tamo može da te ubije 5.000 stvari, od drveta koje palo pored kuće u kojoj sam bio smešten, do jaguara koji je prelazio preko trema, do određenih amazonskih zmija otrovnica koje su se krile u ananasu- ispričao nam je Danilo.

Iz Amazona izdvaja i najdraže iskustvo, ali i pešačenje po napuštenoj kilometarskoj plaži u Dominikanskoj Republici.

-Plaže su kao sa razglednica, kitovi koji izlaze na površinu mora, a iskustvo gde sam sam na plaži dugačkoj 5 kilometara je neponovljivo. Ispunio sam i dečački san, pravio sam koktele u Panami na Karipskom moru. Ali, u Kolumbiji je svaki dan novo iskustvo- rekao je kroz osmeh.

Danilo kaže da su ga spasile sve predrasude koje je imao prema Kolumbiji. Nije želeo da sluša priče drugih koji nisu ni posetili zemlju od 60 miliona ljudi, već je odlučio da sam bez straha iskusi južnoameričku zemlju.

-Njihov dan prolazi u glasnom puštanju muzike, na šta je teško da se navikneš (smeh). Običaj je i da se glasno priča, smeje. Uskršnji običaj je i da se ispred kuća ostavljaju lutke, koje podsećaju na strašila, a uveče se te lutke pale, šutiraju. Tim činom se oslobađaju nekih strašnih sila i regenerišu energiju- ispričao je Danilo za naš portal.

-Najveća veština koju sam tamo stekao je moć snalaženja. Kada misliš da nešto ne možeš, nisi ni svestan koliko možeš. Sve može, samo mora da se potrudi. Najbitnije je da sam bio svestan i spreman za sve situacije. Što se tiče konkretnih stvari koje sam tamo naučio je da ne moram na neki način da razmišljam o sutra, oslobodio sam se tog tereta i koristio trenutak u kojem sam. A naučio sam i španski jezik, za sve to vreme koje sam bio tamo, naučio sam i salsu- govori ovaj 27-godišnji Novosađanin.

Došao je do mira, ne onog popodnevnog, kada dođemo sa posla i uhvatio se dobre knjige ili serije, već onog unutrašnjeg- spoznao je šta želi i koji su sledeći koraci.

-Tamo se hrana ne baca, sve što imaš ukombinuješ u jedan obrok. Tamo se zna da se nema mnogo i ne shvataš ništa zdravo za gotovo. Naučio sam da vrednujem to malo što sam imao tamo, ali i da mnogo više delim- istakao je.

-Tamo 75 posto stanovništva ima jedva dovoljno da preživi. Prosečna plata je duplo manja od srpske, iako je sve jeftinije. Infrastruktura im nije jača strana, železnicu nemaju uopšte, auto-putevi skoro da ne postoje. Najduži put mi je bio iz Amazona do Santa Marte, najstarijeg grada u Kolumbiji, koji je trajao 50 sati autobusom. Srpski im dođe kao egzotični jezik, budu potpuno fascinirani- rekao je Danilo.

Dok pričamo o Kolumbiji, nemoguće je da kroz glavu ne prođe pomisao na hranu. Za našeg sagovornika nije bio problem da proba piranu u sosu od kokosa, dok je provodio vreme u Amazonu.

-Jedini čovek kojeg sam u Amazonu viđao dolazio je na konju i donosio mi hranu jednom nedeljno. Tada sam i probao piranu. Inače, jedu se i morski prasići, kao i majmuni. Verovatno ću probati i to kada se budem vratio. Papaja, kokos i ananas su sastavni deo ishrane, koji se stavljaju u sve. Najlepši dezert mi je mango koji se pospe solju, biberom i limunom- otkrio nam je.

Međutim, nije sve stalo na kokosima. Danilo je odlučio da kolumbijske prijatelje iznenadi za Novu godinu i napravi neočekivani doček. Nazvao je svoju baku, zatražio recept za sarme i spremio čak 70 sarmi za 20 osoba.

-Sve su pojeli i tražili još. Ali, nisam sve sam radio. Devojke iz Švedske i Argentine su motale sarme, dok sam ja pravio nadev- priseća se Danilo.

Medeljin, drugi grad po veličini, uporedio bi sa Novim Sadom, a evo i zašto.

-On je univerzitetski grad, a još ga zovu i Grad večnog proleća, jer je preko cele godine između 25 i 28 stepeni. Predivan je i lako je navići se na njega. U Kolumbiji sam čak sreo i drugaricu sa Detelinare. Eto koliko je svet mali i šta nas sve spaja- naveo je Baković.

Danilo je imao i važne savete za sve koji bi voleli da se upute u avanturu i iskuse isto što i on. Jedan od njih je i da je strah zdrava stvar.

-Ne dozvolite da vas strah pobedi i da vas odvrati. Strah je tu da vas zaštiti, da budete svesni situacije. Ne dozvolite da vam novac bude prepreka. Ne preporučujem svima da uzmu kartu u jednom pravcu kao ja, uzmite je kao sigurnost, ipak je ono što sam ja preživeo moje iskustvo. Ne razmišljajte previše, to je kao skok sa litice. Kad neko želi da skoči sa litice u vodu, pa kada se popne na nju razmišlja kako će. Razmišljajte usput dok se penjete i onda samo skočite. Postoji mnogo opcija gde možete volontirati, koje možete naći na internetu. Otvorite um i srce- reči su Danila.

nsuzivo