SAMO NAM JAVITE KAD UMRE! Teško bolesnu baku Živadiju (78) SVI SU NAPUSTILI: Živi u trošnoj kući, nema da jede i jedva se kreće

Za put za Toljevac uputio sam se preko Ćićevca i Varvarina, a zbog nedostatka povoljne autobuske veze auto-stopom sam stigao na zakazano mesto. Vozili su me dobri i vredni Moravci.

Stepenice razbijene i ako ne paziš gde gaziš, upadaš u rupu i slomićeš nogu.

- Muž mi je umro pre devet godina. Nemamo decu i sada živim sama. Tri godine bolujem od tumora, a jedva se krećem po sobi i to uz pomoć močuge. Dva mladića iz sela su mi prvi priskočili u pomoć i neke dobre komšike mi donose hranu, jer ja ne mogu da kuvam. Kao teško bolesna ne mogu da odem kod doktora, jer ne mogu da se popnem u autobus. Mojoj muci nema kraja, utučena i kroz suze zbori baka Živadija.

Čovek se pita da li je ovo moguće u 21. veku. Moguće je, ovo je primer. Milanka Andrejić kaže da je baka Živadija pozvala da dođe kod nje u petak. Na ulazu u kuću ona je sedela i plakala. Zvala je nekoliko ljudi za prevoz, ali oni nisu mogli, ili nisu hteli...

- Zvala sam Hitnu pomoć u Varvarinu, rekli su mi da imaju samo jedan sanitet i da ne mogu doći po baku, jer je on odvezao pacijenta za Kruševac. Prinuđena sam bila da pozovem taksi i da skupimo pare da ga platimo, jer bakina porodična penzija od muža iznosi samo 9.700 dinara.

U Centru za socijalni rad u Varvarinu rekli su da prvo babu moramo da vodimo kod lekara, pa da im se javimo posle toga, a za njen prevoz do ambulante nisu nadležni.

Komšika Živadinka Petrović je išla do Centra i njoj su izneli takav stav, kaže Milanka. Baka Živadija ne čuje dobro, tako da se razgovor sa njom odvija uz pomoć Milanke i uz nadvikivanje. Oronulu staricu Milanka je vodila u Kruševac u Bolnicu na Hirurgiju, gde su jedva pristali da je pogledaju.

Doktor je rekao: “Au, šta je čekala do sad”. Previli su joj rane, a za 28. jul zakazali kontrolu na Odeljenju za onkologiju. Tražila sam da je zadrže u Bolnici, ali nisu hteli. Do Kruševca smo obezbedili prevoz preko humanitarne organizacije “Mi pomažemo, priključite se i vi”. Bolesna i iznemogla starica zna da ima tumor i nada se da će to proći. Imajući u vidu njeno stanje uz nju treba uvek da bude neko non-stop i zato smo mislili da je bolnica najbolje rešenje.

Jedina rodbina koja je Živadiji ostala su sestre njenog pokjnog supruga.

- Mi smo ih zvali, ali one su rekle da ne žele ništa da slušaju o njoj. Samo da im javimo kad umre - kaže Milanka.

Mlada srednjoškolka Milena Miletić je preko Instagrama alarmirala domaću javnost i medije. Odmah se javio kapiten Napretka Dejan Kerkez i obećao da će uplatiti pomoć. Ana Rajković, supruga našeg reprezentativnog golmana, je obećala podršku, zatim Dijana Čolović Radulović, sportska novinarka, Biljana Radojičić, manekenka, a Olga Trajkovski iz Niša je odmah uplatila određeni iznos.

- Odmah smo baki kupili papuče, jer je imala samo jedan par gumenih opanaka i patofni. Danas se javio Crveni krst iz Varvarina i uključio u akciju pomoći.

Medicinska sestra iz ambulante iz susednog sela Donjeg Krčina kaže da ne mogu da idu na teren i da jedino baba mora da dođe u ambulantu. Hirurg iz Kruševca je napisao da je nužno previjanje svakog dana i kućna nega. A, ko će to da sprovede?

- Baba ide vrlo usporeno i to sa močugom, a ja je držim pod miškom. Nema dece, nema nikoga svoga i muka do neba, a bolove ima neizdržive. Posle puštanja informacije u javnost o slučaju baka Živadije javili su se iz Doma zdravlja Varvarin i zamerili što smo alarmirali javnost o katastrofalnoj situaciji naše meštanke.

Rekli su nam da će danas doći doktor i medicinska sestra i da će ponovo da je previju. Živadija je nepoverljiva osoba. Imala je težak život, nije išla u narod, sedela je kući i radila sve što mora i treba. A na kraju da se zapitamo. Da li starost treba da ima humanitarnu dimenziju i ko je nadležan za to?

Pitanje je jasno, nadamo se da ćemo dobiti neki odgovor u Domu zdravlja Varvarin.

(Kurir.rs/ Ž.M.)