LIGA NEMORALA: Ne može se sedeti u vlasti, uživati u privilegijama, i iz okrilja tih privilegija pozivati na proteste

Oslobodite se tih surovih stega vlasti, tih ropskih miliona od plata, marketinga i drugih kombinacija koji vas muče. Odbacite te odvratne materijalne stvari, službena kola, ručkove, večere, službena putovanja. I svih stotinu, koliko vas ima u javnim preduzećima izađite na protest

Njihovi argumenti nisu dobri izborni rezultati, dobar program, acionalna, niti razvojna politika. Jedino što ih održava u životu je politički parazitizam koji mogu da patentiraju kao izum i izvezu ga u zemlje osnivače Evropske unije. Liga je i svoje autonomaštvo nudila u obliku tvrdnji i akcija za koje se vremenom utvrdilo da otelovljavaju najobičnije zablude. Njihova borba za autonomiju je zapravo bila bitka za stvaranje Čankove lične despotije. Vođena slepim afinitetima novca Liga je osmislila sistem uz pomoć kog ugodno i lagodno živi na račun drugih. Više od 30 godina ova stranka, bez članstva i pristalica, uživa u blagodetima i prinadležnostima vlasti, lepeći se kao polip za uticajne partije, koristeći se time za konverziju javnih resursa u privatnu imovinu. Znamo se još od vremena kada su upravljali Spensom. Kad su ugovore dobijali samo zakupci koji su razumeli i poštovali pravila dvosmernog monetarnog saobraćaja. GSP još uvek ne može da se oporavi od posledica takvih konverzija. Dok su bili u simbiozi sa Demokratskom strankom, bili su saglasni da se Vodovod pokloni jednoj francuskoj multinacionalnoj kompaniji.

Postoje svedoci te posete Parizu. Zna se i da je direktor Vodovoda u tom trenutku bio Ligin čovek. Njihovo štetočinsko dejstvo najmanje je vidljivo u poslednjih 10 godina, jer nemaju snagu da odlučuju ni o čemu. Nemaju ucenjivački kapacitet koji su nekada imali, jer je SNS veliki sistem koji ne trpi ucene. Kad su 2012. godine, ušli u vlast sa SNS-om, kog su smatrali svojim nepomirljivim neprijateljem, taj svoj kopernikanski obrt licemerno su nazvali “komunalna koalicija”, koju su pod krinkom brige za interese građana iskoristili za kombinatoriku na ličnom planu. I onda, Liga, iz udobne fotelje vlasti, izdaje saopštenje kojim podržava pokušaj upada u državnu instituciju prvog reda, nakon što je grupa anarhista, koja se skupila iz nekoliko gradova širom Srbije, napala obezbeđenje Skupštine Vojvodine s ciljem da upadne u objekat. Oni ne traže da se ispita s kojim motivima su učesnici protesta hteli da zauzmu Skupštinu Vojvodine? Ne pitaju se je li ograda napala mirne demonstrante, ili su demostranti jurnuli na ogradu i obezbeđenje u nameri da zauzmu skupštinsku salu? Je li obezbeđenje iz čista mira sprečilo napadače da fizički napadnu gradske odbornike? Ne traže ni da se istraži ko je osmislio plan da se uzurpira državna institucija? Ne interesuje ih da se sazna da li bi, da su kojim slučajem ušli, maltretitali odbornike? Tukli ih? Napali gradonačelnika i članove Gradskog veća? Ili misle da bi se napadači na obezbeđenje i policiju, nakon upada u Skupštinu bavili kontemplativnom meditacijom? Ili Liga smatra da ničeg opasnog nema u tome da ulica preuzme funkciju institucija? Da li to znači da Liga opravdava anarhizam u njegovom najgorem obliku? Za sledbenike Černiševskog to ne bi bilo iznenađujuće.

Istovremeno, dok anarhiste abolira od odgovornosti za pokušaj nasilja, Liga traži odgovornost od vlasti i policije koja je sprečavala da do nasilja dođe.
Da li to Liga građane štiti od sebe? Ili smatra da nije deo vlasti? Ili samo nastoji da u skladu sa svojim merkantilnim sklonostima izdejstvuje neku dodatnu dobit. Politički gusari ništa ne rade bez računa. Moguće je da LSV smatra da im je jedno preduzeće malo, pa proteste koristi da ugrabi još nešto. Ali, ne da bi doprineli razvoju grada, već da unaprede svoje lične finansije. Priroda nas uči da nijedan parazit nije bezopasan. Liga potvrđuje to pravilo. Ona je svoj parazitizam dovela do savršenstva uoči poslednjih izbora, uguravši se na listu Tomislava Žigmanova. Pošto je za 1. avgust zakazana konstitutivna sednica Skupštine Srbije i očekuje se skoro formiranje republičke vlade, Čankov opozicioni angažman u Novom Sadu može da se tumači i kao iznuda u tom pravcu. Sudeći po saopštenju, ligaši se gnušaju nasilja. Međutim, tu njihovu propagandnu sklonost prema toleranciji treba proveriti s Pavlom Lešanovićem. Možda bi čovek imao drugačije mišljenje. Takođe, šta misli o njihovoj finoći treba pitati jednu novosadsku novinarku, kojoj su lomili kasete i diktafon, zbog pitanja koja im se nisu dopadala? Takođe, ima nas nekoliko kojima mozak nisu popili pametni telefoni. Sećamo se kako su prošli branioci Almaškog groblja 2002. godine. Njihovi protesti u više navrata su završavani tako što su hapšeni kao kriminalci. Na vaš poziv vezivali su im ruke na leđima i trpali ih u maricu. I protiv svih su podnete krivučne prijave, jer su branili kosturnuce svojih predaka. Rekli ste, odluku o gradnji ulice su donele institucije, a mrtvi ne mogu sprečavati razvoj grada. Znam to. Bio sam tamo. Lično sam izveštavao svaki put kada su hapšeni.
Od tada do danas znam sve vaše metamorfoze. Znam sve vaše mimikrije. Vaše obmane. Znam kad ste glasali da nisu vaši kumovi i kriminalni partneri s pištoljima upadali na licitacije za gradske parcele. I, verujući da Novim Sadom zaborav vlada kao Makondom, kada Skupština grada izglasa GUP, u kao suza čistoj proceduri, vi kažete da je to protiv volje Novosađana. Kojih? Proveravao sam. Na izborima 2020. za SNS, dakle i za GUP, je glasalo 83.000 ljudi. Proletos se taj broj popeo na 103.000. Protiv GUP-a je 80 ljudi. Kako ćemo objasniti ovu očiglednu nesrazmeru? Može li 103.000 Novosađana, koji su se izjasnili na izborima, da ima manje prava od 80 ljudi, koji mimo izbora žele da nametnu svoju volju? Ne znam kako vi to zovete, u nauci se to zove nasilje. Ligu očito brine nešto drugo. Svesni su da svojim nezaustavljivim prerastanjem u megapols, Novi Sad prestaje da bude sigurna kuća za političke avanturiste. Za političke gusare. Jer, u megapolisu ništa od onog što je palanci važno, nije bitno. Nijedna vera, nijedna nacija, nijedna ideologija. Boja očiju. Dijalekt. Izgovor. Jezički idiomi. Megapolis je zbir svega istovremeno. Međusobna povezanost je njegov duh. On nema vremena za sitne sporove, za prebrajanja, za leve ili desne ideologije. Njega zanima samo napredak, jer napredak znači poboljšanje. Megapolis voli demokratski red, u smislu berlinovske pozitivne slobode. Red znači očuvanje mira prestankom privatnog nasilja. Džon Stujart Mil red definiše kao očuvanje svih vrsta i količina dobara koja već postoje, a progres kao njihovo povećanje. Protivnici GUP-a i organizatori protesta čine upravo suprotno. Oni žele da ponište institucije i da stvari koje im nisu po volji reše silom. Liga ih iz sigurne zavetrine vlasti podržava u tome. Budući da je reč o vrhunskom licemerju, moram da ih pitam, ako je sve tako, kako saopštenjima implicirate, koja je cena ostanka u vlasti? Šta želite? Za čim težite? Vodovod vam nije dovoljan? I nemojte samo da se krijete iza brige o građanima! Znamo se. Bio sam svedok kad ste na sve načine, uz pomoć navijačkih vođa pokušavali da iselite i srušite stadion “Karađorđe” da bi se na njegovom mestu sagradio kompleks nalik na Lipov gaj. I vi i ja znamo zašto je taj plan propao.

Vi branite građane? Od koga? Od institucija? Zar ne tvrdite svi upravo suprotno da SNS ruši institucije. I sad vas pitam kako? SNS izlazi na svake izbore, kao stub svih institucija. Građani glasaju za njih, za njihov program, u kom je novi GUP bio važna stavka. I zar GUP nije prošao svu previđenu proceduru? Zar ga nije usvojila Skupština grada čiji su odbornici izabrani na izborima na kojima ste i vi učestvovali zajedno sa svojim satelitima? Ima deset ljudi iz Novog Sada kojima se GUP ne sviđa! Ili čak 100. Moguće! Ali, ne može sve svima da se sviđa, zato su, posle vekova i vekova borbi i svađa, uspostavljeni izbori i predstavnička demokratija. Slučaj s GUP-om potvrđuje da se LSV već duže vreme ponaša kao stranka hermafrodit. Hteli bi u isto vreme da budu i vlast i opozicija. To ne biva. Nedopustivo je da stranka čije postojanje je aksiom nemoralnosti, pokušava u javnosti da glumi moralnog sudiju. Po prirodi stvari lična korist i opšte dobro, nikad ne mogu da se susretnu. Ne može se sedeti u vlasti, uživati u privilegijama, i iz okrilja tih privilegija pozivati na proteste. Nemojte se pozivati na slobodu govora i ljudska prava! Nema potrebe. Ja sam po prirodi pobornik demokratije, ali u isto vreme sam još žešći zagovornih maksimalnog poštovanja etičkih normi i pravila u politici. Da skratim. Nemam ništa protiv toga da protestujete. Ali, imam predlog. Napustite koaliciju, postanite opozicija i onda nesmetano protestujte. Oslobodite se tih surovih stega vlasti, tih ropskih miliona od plata, marketinga i drugih kombinacija koji vas muče. Odbacite te odvratne materijalne stvari, službena kola, ručkove, večere, službena putovanja. I svih stotinu, koliko vas ima u javnim preduzećima, izađite na protest. Smatrate da je to sila od koje će SNS da se prenerazi od straha i odmah poništi tek usvojeni GUP? To je argument jednak Volterovoj primedbi da nos postoji da bi na njega mogle da se stave naočare. I vi i ja znamo da se ništa od ovoga neće desiti. Vi lovite u mutnom, jer ste svesni da SNS-u niste potrebni. Zato postoji i drugo rešenje. SNS treba da vam se zahvali na saradnji i da vas oslobodi obaveze da primate visoke plate i bonuse i omogući vam da se kao proleteri, pridružite svojim drugovima anarhistima, koji pokušavaju da prave nerede i seju mržnju po Novom Sadu.

Autor Milorad Bojović - stručnjak za odnose s javnošću

nsuzivo