Procenutalno najveći broj Krajišnika je došao u Novi Sad nakon što su prognani u hrvatskoj akciji “Oluja”. Zato je jedna priča o Novom Sadu je migratorna priča. To je priča o svima nama koji smo u nekim istorijskim trenucima dolazili u njega i donosili novu energiju i novu snagu. Tako se on razvijao i postao Srpska Atina, slobodan kraljevski grad, a danas je Evropska prestonica kulture, istakao je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada, potpredsednik Srpske napredne stranke gostujući u emisiji Oko specijal: “Oluja koja je prekinula istoriju jednog naroda”.

  • Te 90- te godine prošlog veka su bile veoma teške za zapadne srpske krajeve nekadašnje Jugoslavije. Mnogo ljudi su spašavajući svoje porodice i živote opredelili se da dođu u svoju otadžbinu Srbiju i u Novi Sad koji je primio oko 100.000 ljudi. To je i jedna od razloga što je centralnom obeležavanje od 27 godišnjice „oluje“ sutra u Novom Sadu. Ponosan sam na to što Novi Sad ima veliko srce i dušu da primi sve i ponosan sam što je dovoljni veliki da primi sve naše ljude, ali i dovoljno mali da se svi poznajemo. Ta priča nažalost stradalnog srpskog naroda je dala novu potentnost i snagu i Novom Sadu i Vojvodini i Srbiji. S jedne strane jesmo trpeli ogromne gubitke, ali smo sa druge strane dobili novu snagu i energiju – naveo je on.

Vučević: Ako spomenemo Srbe van Srbije spočitava nam se da smo agresivni

Vučević je istakao da su Srbi u Srbiji i van nje isti narod.

  • To je isti narodu, reč je o istom kulturološkom, jezičkom i duhovnom prostoru koji je bio u različitim političkim i administrativnim okvirima, pa i danas. Ali, istorijski gledano, u svakom dugom segmentu, mi smo isti narod. Ono što mene brine je narativ koji traje 70 godina gde je postojala tendencija brisanja zajednice srpskog naroda, gde smo učeni da ne postoji niko od naših sunarodnika van tadašnjih granica, nismo znali da postoje Srbi u nekom Benkovcu, Kninu, priču o Petrinji, Slavoniji, Skopskoj Crnoj Gori. Mi stalno imamo neki utisak da ako spomenemo to da smo agresivni prema drugima. Ne, mi samo pričamo da si to prostori gde živi isti narod, koji priča isti jezikom i ima isto kulturno i duhovno bogatstvo. Mi moramo da čuvamo svoj identitet. Veliki sam protivnik svake podele Srba na usku i regionalnu priču. I ekavica i jekavica predstavljaju bogatstvo srpskog jezika.

>Kada pričao o stradanju Srba, obično pričamo o „Oluji“, zaboravljamo da pričamo o „Bljesku“. Generacije nisu učene o nacionalnom i kulturnom identitetu, čak i u ovom periodu posle 2000. nismo imali lekcije o tome – naveo je on.

Ne mogu da razumem zabranu ćirilice u Vukovaru

Prvi čovek Novog Sada je istakao da država Srbija treba da razume položaj Srba van Srbije, u Hrvatskoj i da se ne srbuje odavde, jer ti ljudi tamo treba da žive i prežive.

  • Nije isto biti Srbin u Zagrebu ili u Dalmaciji, to moramo da razumemo. Važno je i ekonomsko osnaživanje i aktivna politika u dogovoru sa Hrvatskom da Srbi uče na svom jeziku, da smemo da imamo svoje knjige i da razvijamo prosvetiteljstvo i obrazovno-naučni program na maternjem jeziku. Ono što ne mogu da razumem jeste da je danas zabranjena ćirilica u Vukovaru, da je naše nacionalno pismo proglašeno za simbol zločina ili fašizma. Ja nemam nikakav problem sa latinicom ili hrvatskim jezikom, šta je problem sa ćirilicom. Nju stalno napadaju, i to nam se dešava i na Kosovu i u Crnoj Gori. Mislim da je vreme da snažno poručimo: dozvolite nam da koristimo jedno od naša dva pisma! – kategoričan je Vučević.

Ne želimo da budemo zaglavljeni u prošlosti, ali ne smemo da ćutimo o žrtvama

O datumu stradanja i pogroma, dolazi do tenzija, primetio je on govoreći o akciji „Oluja“.

  • Imamo veliki interes da se nastavi saradnja, jer Srbija ostvaruje suficit u trgovinskoj razmeni. Kako će sve to ići- verovatno ciklično. Predsedniku Srbije nisu dozvolili da obiđe Jasenovac, to mesto užasa i simbol onog što smo negativno istorijski iskusili. Ako nema toliko razumevanja sa hrvatske strane, onda ne mogu da vidim dobru perspektivu, iako želim. Ono što moraju naše komšije Hrvati da razumeju - mi poštujemo, žalimo, oplakujemo naše stradale Srbe, i ne treba da se smeju našim suzama, kao što mi treba da razumemo sva hrvatska ili bošnjačka stradanja. Mi moramo da pričamo o srpskim žrtvama. Ko će da priča o srpskim žrtvama ako ne pričaju Srbi? Ne stavljamo prst u oko nikom, ali nemojte da sedam decenija ne sme da se priča o Jasenovcu. U udžbenicima smo učili da su ustaše i četnici isto i to u jednoj rečenici. Niko nije znao da postoje neki Srbi u Benkovcu, Drnišu, Kninu, niko nije znao kao su Srbi stradali u Glini. I danas ako pričate o tome u delu medija i NVO sektoru ste označeni kao neki konzervativac, neko ko nas vraća unazad, ko želi sukobe i podele, priziva ratove, zvecka oružjem. Ne, ništa od toga. Mi ne želimo da budemo zaglavljeni u prošlosti. Ali, narod koji ne zna svoju prošlost, ne može da razume sadašnjost i budućnosti. Ako mi ćutimo o žrtvama ne znam da li očekujemo da li će neko drugi da kaže. Sramota je da nijedan srpski predsednik nije otišao u Jasenovac, i da sedam decenija nismo snimili film o Jasenovcu – rekao je on.

Ako je bilo pojedinačnih incidenata, nije bilo genocidne politike Srbije

Hrvatski ambasador rekao da je proterano 60.000 Hrvata iz Vojvodine, a Vučević ističe da su Hrvati tokom 90-ih imali neprijatnosti u Vojvoini, ali je kategoričan da navedeni podatk nije tačan.

  • I u tim okolnostima, Srbija je funkcionisala kao demokratska višenacionalna država sa incidentnim situacijama, ali bez politike proterivanja bilo koje nacionalne etničke grupe. Nažalost, bilo je naših pojedinaca koji su se ogrešili i treba da odgovaraju, ali nije bilo genocidne politike Srbije i srpskog naroda prema drugima – poručio je Vučević.

Profesori: Perspektiva srpskog nar0da u Hrvatskoj sužena

Dušan Ivanić, profesor emeritus Filološkog fakulteta u Beogradu, književni teoretičar, takođe gost emisije Oko se složio s tim da su Srbi koji su ovde došli nastavili da ostvaruju svoje porodične i profesionalne potencijale.

  • Kod svih njih je ostao neki grč i to se ne može nikako pomisliti da je svejedno ostati bez zavičaja. To je jedna od najtežih posledica – celi krajevi su ostali bez naroda – rekao je on.

Profesor Ivanić je istakao da su Srbi u Hrvatskoj dobili status nacionalne manjine.

  • Perspektiva srpskog naroda u Hrvatskoj je veoma sužena. Celi krajevi su opusteli i to je katastrofa za narod - kazao je on.

Treći gost emisije, istoričar Milan Gulić naveo je da je dobar primer veze među srpskim narodom koja je postojala proslava 500 godina Kosovske bitke 1989. godine.

  • Održala se u Žiči, ali u istom trenutku i u Vrdniku i na Dalmatinskom Kosovu. Ista nit povezuje sve one koje slave i one oko Kraljeva i one podno Fruške Gore i one u Dalmaciji. Značaj Novog Sada je veliku: u njega je došao veliki broj Kordunaša, Banijaca, Dalmatinaca, Ličana, Slavonaca i to se tamo oseća – rekao je Gulić.

Grad Novi Sad