Na obeležavanju „Dana Dužijance“ gradonačelniku Bakiću u znak zahvalnosti predat hleb od novog žita

“Kod nas u Bunjevačkom nacionalnom savetu običaj je da se predsedniku Nacionalnog saveta uruči hleb ali ja ga dajem vama iz poštovanja, ljubavi, kao vraćanja duga za ono što ste za nas uradili”, rekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Gradonačelnik Stevan Bakić zahvalio se na predaji hleba, što je, kako je istakao, za njega i za grad Suboticu velika čast. On je, tom prilikom, poželeo da naredne godine subotičke njive budu još berićetnije i da sve bude srećno i veselo.

„Veliko mi je zadovoljstvo što sam večeras sa vama, na obeležavanju jednog od četiri nacionalna praznika Bunjevaca – „Dana Dužijance“. Dužijanca – velika svetkovina na kraju žetve – jedan je od najstarijih običaja, ima dug put razvoja, a u nacionalno biće Bunjevaca ušao je tako duboko da ima i crkveno, odnosno liturgijsko obeležje. Doselivši se iz Like, Dalmatinske Zagore i Dalmacije, u najvećem broju 1687. godine, Bunjevci su na ove prostore sa sobom doneli ovaj stari običaj, ali i svoj jezik – bunjevačku ikavicu, latinično pismo i, za ono doba, u priličnoj meri i pismenost. Tom običaju, svom poreklu, jeziku i kulturi odani su i danas. To samo pokazuje karakter Bunjevaca i njihovu čvrstu volju koja vekovima ne posustaje u očuvanju onoga što ih definiše i onoga što im je najvažnije“, podsetio je Bakić.

Lepota nošnje, igre, muzike i pesme, naveo je, svedoče i o snažnom i nepokolebljivom duhu Bunjevaca koji se nikada, pa čak ni u onim za njih izuzetno teškim i ne baš jednostavnim istorijskim i društvenim okolnostima, nije dao slomiti.

„Koliko je „Dužijanca“ značajna za bunjevačku zajednicu govori i činjenica da je Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine upravo ovaj običaj, koji u sebi nosi svečarski i duhovni karakter, proglasio za svoj nacionalni praznik. Nacionalni saveti brinu o kulturi, obrazovanju, informisanju i službenoj upotrebi jezika, a ono što spaja sve te oblasti je jezik kojim jedna nacionalna zajednica izražava i prezentuje svoju kulturu, uči decu i informiše zajednicu. Poznato je da je upravo ta četvrta oblast – službena upotreba jezika – najveći izazov koji je bilo potrebno rešiti u svim sazivima Bunjevačkog nacionalnog saveta. Na sednici Skupštine grada, održanoj početkom maja 2021. godine, odbornici su jednoglasno doneli Odluku o izmenama Statuta Grada Subotice kojom je završena procedura uvođenja bunjevačkog jezika u ravnopravnu službenu upotrebu na teritoriji našeg grada. Nakon donošenja te odluke, podsetiću, podvukao sam da je to bio veliki dan za Skupštinu grada, za sve Subotičane i grad Suboticu i da smo usvajanjem te odluke stavili pečat na našu jedinstvenost i specifičnost, kako u ovom regionu, tako i u Evropi i šire“, naglasio je Bakić.

I danas sam ponosan na taj pun demokratski kapacitet koji su Skupština grada i ovaj grad tada pokazali, rekao je Bakić i dodao da ga raduje što se svi zvanični dokumenti Grada Subotice prevode na bunjevački jezik , što se on polako vraća tamo gde je svojevremeno i bio – u sve sfere života u ovom gradu, i što Bunjevci danas uživaju sva prava kako u Subotici, tako i u Autonomnoj pokrajini Vojvodini i Republici Srbiji.

„Naglasiću i večeras da mi je drago što što ćemo imati dovoljno hleba i pšenice i što naša zemlja i u ovim za ceo svet veoma teškim i izazovnim vremenima ide putem mira, stabilnosti i ekonomskog napretka, pod vođstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Iskoristio bih i ovu priliku da izrazim zahvalnost predsedniku Vučiću na velikoj podršci u realizaciji projekata značajnih za grad Suboticu, kao i na njegovoj svakodnevnoj posvećenosti poboljšanju uslova života svih građana Srbije. Na punoj podršci zahvaljujem se, takođe, i Vladi Srbije i Pokrajinskoj vladi”, podvukao je Bakić.

On je poručio da je izvesno da će subotička lokalna samouprava i ubuduće podržavati sve manifestacije koje, u cilju očuvanja identiteta, organizuje bunjevačka nacionalna manjina, kao i manifestacije svih drugih nacionalnih zajednica koje žive u našem gradu.

„Subotica je multietnička sredina sa populacijom koju čine predstavnici više od dvadeset različitih nacionalnosti i grad svih njenih stanovnika, a među njima i Bunjevaca koji su kroz istoriju gradili i razvijali ovaj grad“, zaključio je Bakić.

Prisutnima se na ovoj svečanosti obratio i pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučno istraživačku delatnost dr Zoran Milošević.

„I ova Dužijanca simboliše zapravo ono najvrednije u nama, simbol kruva jeste naše zajedništvo, da smo vredni, posvećeni uzvišenim ciljevima. Ovo je velika prilika da pokažemo koliko smo tolerantni na različite identitete, da slavimo rad, kulturu, to je vrednost koja pripada svima“, rekao je Milošević, čestitajući Bunjevcima nacionalni praznik.

Dr Suzana Kujundžić Ostojić je naglasila da je Dužijanca starovinski običaj donet iz starih krajeva, koji su Bunjevci negovali i čuvali.

„Običaj je čuvao i nas od vetrometine na kojoj smo uvek bili ali smo izdržali da nikada ne zaboravimo ni ko smo, ni šta smo i da to šta smo prenosimo s kolena na koleno. U oktobru nas čeka popis stanovništva, a formular za popis preveden je i na bunjevački jezik. Kažite s ponosom da ste Bunjevac i Bunjevka i da vam je maternji jezik bunjevački, onaj koji je od pre godinu dana postao službeni zahvaljujući podršci i predlogu našeg gradonačelnika Stevana Bakića i svih odbornika grada Subotice. U zahvalnost svima njima poklanjamo večerašnji program Dužijance koji je kulturno šarenilo kojim je protkana naša Subotica, po čemu je posebna i daleko čuvena“, rekla je dr Suzana Kujundžić Ostojić.

Pored visokih predstavnika republičkih i pokrajinskih institucija svečanosti su prisustvovali član Gradskog veća zadužen za privredu Srđan Samardžić, pomoćnica gradonačelnika za oblast informisanja i poslove Kabineta gradonačelnika Vesna Bosančić, pomoćnik gradonačelnika z komunalne poslove Marko Marić, načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov i mnoge druge zvanice.

Centralna proslava obeležavanja nacionalnog praznika “Dana Dužijance”, kojoj je prethodilo više od dvadeset kulturnih manifestacija, počela je u nedelju 14. avgusta, otvaranjem izložbe “Od njive do kruva”, izborom najlepšeg kruva-somuna, predstavljanjem bandaša i bandašice, a nastavljena je sinoć svečanim defileom učesnika, polagaanjem cveća na bistu Blaška Rajića i svečanim programom koji je završen Bandašicinim kolom na centralnom gradskom trgu.

Grad Subotica