JEDNA BAKA MI JE REKLA: MOMAK BEZ BRKOVA, KO SUPA BEZ REZANACA Ovo su naj brke Srbije! Jednom od njih uzor je bio i Poaro (ANKETA)

LOZNICA - Na Saborištu u Tršiću Ivica, Ognjen, Slavko, Milenko i dva Nenada prošlog leta su dobili nagrade za najbolje brkove. Svi učesnici ispunjavaju sledeće uslove: da imaju brkove bez brade i da na dodeli obuku bele košulje i crne pantalone.

Oni su došli iz više gradova Srbije i Bosne i Hercegovine, a žiri je ocenjivao njihove brkove i najboljima dodelio nagrade u kategorijama: „brkovi po Vuku“, „najkreativniji brkovi“ i „najstilizovaniji brkovi“.

„Festival koji je održan u julu zamišljen je tako da se programi održavaju na više lokaliteta, a Saborište u Tršiću je jedno od najznačajnijih mesta. Ti koncerti su na otvorenom, odnosno kako mi volimo da kažemo, na sceni pod zvezdama u Tršiću. LilaLo je festival mladih, a kako smo poslednjih godina primetili da su brkovi ponovo u modi i da je sve više mladih koji ih nose, rešili smo da napravimo takmičenje „Brkovi po Vuku“, rekla je Snežana za Priče sa dušom.

Jedan od nekoliko prošlogodišnjih pobednika jeste i stomatolog iz Banja Luke Ognjen Dakić, koji je za ovo nadmetanje saznao preko radija.

„Brkove ne nosim tako često, ali imao sam ih u trenutku kad sam čuo za festival. Pošto je to bilo u maju, a LilaLo se održava u julu, rešio sam da ih zbog manifestacije produžim još mesec – dva. I isplatilo se. Osvojio sam nagradu, a i to je bila lepa prilika da dođem do Loznice i Tršića i upoznam ovaj kraj“, rekao je Ognjen.

Stomatolog Ognjen Dakić

Ovaj stomatolog kaže da je brkove ranije nosio ređe, odnosno da ih je prvi put pustio u 25. godini, a zatim tek u tridesetoj. Sada su mu 32 godine i priznaje da, iako se okolina navikla na njegov stil, ima onih kojima mlad čovek ipak deluje nesvakidašnje sa dugim brkovima.

„Puštam ih jednom godišnje po mesec – dva i onda ih obrijem. Nisam to radio zbog mode, već radi promene u imidžu“. „Retko šta menjam u životu, pa onda barem mogu brkove i bradu“, našalio se Ognjen.

„Nekoliko puta sam obrijao brkove da bi ih osvežio i dosta ljudi me nije prepoznalo bez njih“

Njegov „kolega“ po brkovima Nenad Marković (35) iz Novog Sada, zaposlen u industriji kompjuterskih igrica, loznički je zet koji je za konkurs saznao preko tašte.

Nenad radi u industriji kompjuterskih igrica i kaže: „Osim što sam zaljubljen u svoju dragu, zaljubljen sam u ceo loznički kraj, a pogotovo u Tršić“.

„Draga i ja ga obožavamo i u njemu nalazimo duševni mir. Zbog toga smo se i venčali u Tršiću, u čuvenoj kafani Promaja, u kojoj smo redovni i dragi gosti“, počinje Nenad razgovor za Priče sa dušom. Brkove nosi poslednjih 11 godina i, kako kaže, oduvek je voleo da bude drugačiji sa originalnim modnim detaljima.

„Brkove sam pustio jer ih gotovo niko nije imao, a da to nisu starije osobe ili karakteri u turskim serijama. Tata je imao brkove kao oficir JNA, a pored njega uzori su mi bili fiktivan lik Herkul Poaro, pevač Eugen Hutc iz benda Gogolj Bordelo i zatvorenik iz Britanije Čarls Bronson. Gledao sam film Bronson i tu mi je sinulo da mogu da probam: da budem ćelav, a da imam velike brkove“, dodaje Nenad.

„Sve naše vojskovođe su imale velike brkove. U Austrougarskoj su ljudi sa brkovima imali veće plate i ako ste želeli nekog da osramotite, vi mu obrijete brkove. Taj deo prošlosti mi je uvek bio zanimljiv i rado sam ga spominjao kao anegdotu zašto imam brkove“, objasnio je Nenad i našalio se da nije imao mnogo sreće kod devojaka sa brkovima.

„Momci ili starije gospođe su me uvek na raznim dešavanjima zaustavljali i hvalili mi brkove.“ Nenad dodaje i sledeće: Jedna baka mi je rekla na ulici: „Momak bez brkova, kao supa bez rezanaca“.

„Neke od devojaka su htele i da ih obrijem, ali se ja nisam predavao. Onda sam upoznao sam jednu prelepu Lozničanku Jovanu, koja obožava moje brkove i koja mi ne dozvoljava da ih obrijem. To je jedan od mnogih razloga zašto mi je i supruga“, rekao je Nenad, jedan od pobednika na prošlogodišnjem takmičenju „Brkovi po Vuku“.

Samo sam ih jednom obrijao

Lozničanin Milenko Stefanović, elektroinženjer u penziji, kaže da su na nadmetanju za njega najviše navijali njegovi unučići.

„Drago mi je što sve više mladih danas nosi brkove. Ja sam ih samo jednom obrijao u životu, i to kada sam imao 28 godina. Pitao sam ženu i decu da to uradim, a posle kad smo šetali zajedno gradom ljudi nisu mogli da me prepoznaju. Sada vidim da je možda trebalo češće to da radim da bi bili gušći (smeh).“

„Dok sam bio u vojsci malo je falilo da ih obrijem, jer mi je bilo dosadilo da mi govore „Brko, ajde ovo, brko, ajde ono“, kaže Milenko.

Snežana Perić, direktorka TOG Loznice kaže da nema ograničenja kada je reč o godinama učesnika, da se mogu prijaviti muškarci iz Srbije i iz inostranstva i da je važno da se učesnici pojave na festivalu poštujući sve uslove za takmičenje koji su navedeni u ovom tekstu, odnosno u prijavama.

„Za finaliste su obezbeđene vredne nagrade od lozničkih turističkih agencija i ugostitelja i od naše organizacije: od vikenda za dve osobe u našem kraju do ručkova i večera u najboljim restoranima. Želimo da nam vlasnici najboljih brkova ponovo dođu u Loznicu“, rekla je Snežana.

Jedan od najpoznatijih brka: Nenad Aleks Ratković

Ovogodišnje takmičenje je prošlo, ali ko želi da se prijavi sledećeg leta može to da uradi na na sajtu Turističke organizacije grada Loznice www.togl.rs.

Kurir.rs/Priče sa dušom/Nenad Blagojević