GASTARBAJTERSKI RAJ KOD ŠAPCA: Po kućama Luj Viton i Versače zavese, ograde 15.000€, ali nije ni izbliza BOGATO KAO NEKADA (FOTO)

Decenijama su vredno radili, štedeli, i na kraju svo bogatstvo doneli tamo odakle su i potekli, u svoje selo Draginje. Gastarbajteri uživaju u raskoši, a nema ničega što im nedostaje a da parame ne mogu da kupe.

Meštani su otvorili vrata svojih kuća novinarima i pohvalili se svojim nameštajem za koji su godinama vredno radili u inostranstvu.

Svako ko je prošao kroz ovo selo u opštini Koceljeva morao je da zastane da bolje osmotri niz kuća od kojih većina ima po nekoliko stotina kvadrata i veliko dvorište opasano visokim ogradama.

Slađana Damjanović, koja radi u ovom mestu kao negovateljica, sprovela je novinare kroz neke od ovih kuća u kojima su uglavnom ostale starije žene dok su ostali članovi porodice u Beču.

- Prvu takvu kuću sa ukrasima i gipsanim lavovima sagradio je pre nekoliko decenija koordinator Roma u selu. Posle toga su svi krenuli da prave takve kuće. Sada skidaju beli kamen da bi stavili fasadu, najpopularnija je sjajna, kad se kuća presijava na suncu. Mnogo se ulaže u ograde od kovanog gvožđa za koje se daje po 15.000 evra. Najviše se voze "mercedes" i "bmv" džipovi. Najvažnije je imati firmirane zavese, pločice, nameštaj. Iako dođu samo na deset dana godišnje, žele da imaju bazen u dvorštu. Sve to donose iz Austrije i puno košta. Hoće da se zna za šta rade - kaže Slađana.

Vreme se promenilo i Rome više ne interesuje da se kite zlatom već da imaju skupu garderobu poznatih svetskih firmi. I kad se nosi nakit, gleda se da to bude belo zlato, kaže Slađana.

- Vole da imaju original patike, košulje i majice umesto da se kite zlatom kao nekada. U kuće se dosta ulaže, postoje kuće gde su majstori i leti i zimi, non stop se nešto radi, a oni im komanduju telefonom iz Beča. Postoje kuće koje me zovu da čistim i za to mi treba po tri-četiri dana da završim. Imaju četiri sobe na spratu, kupatilo, otvoreni deo za bilijar, u prizemlju pet soba i otvoreni deo. Ukupno tri kupatila i jedno u podrumu, da se okupaju dole kada nešto rade napolju i da uvek uđu u kuću čisti - kaže Slađana Damjanović.

Ipak, sve to nije ni izbliza tako "bogato" kako je to bilo nekada, do pre nekoliko godina, potvrđuje Slađana. Kako kaže, sve manje ljudi se vraća u Draginje i sve manje je para za ulaganja.

- Postoje kuće u kojima nema nikoga. Ja živim u Draginju 28 godina i dalje ne znam sve odavde iz sela zato što u većini slučajeva u kućama žive samo starije žene dok su sva deca i unuci u Beču. Većina tamo radi po kućama, snalazi se, preprodaje kola, živi u iznajmljenim stanovima i sve pare šalje ovde, godine im trebaju da završe kuću. Ali sve više je onih koji su u Austriji kupili kuće koje koštaju i po pola miliona. Ne dolaze ovde često i hoće tamo da se skuće - objašnjava Slađana.

U kući Đorđevića živi samo baka Jelena dok je ostala devetočlana porodica u Beču i dolazi samo na kratko kad uspe da dobije odmor.

- Baka Jelena živi u pomoćnoj kući pored dok ogromna kuća sa velikim brojem kvadrata i tri spavaće sobe uglavnom zvrji prazna. Sve se redovno održava i čisti kao da su oni tu. U svakom trenutku salonski sto za 12 osoba je spreman i tu se, kada god je moguće, dočekuju gosti. Naravno, situacija nije ni izbliza dobra kakva je bila do pre 10 godina - objasnila je Slađana.

U kući Jovanovića takođe obitava samo baka Natalija dok su ostali u inostranstvu. Ona je otvorila vrata njihovog doma i pokazala nameštaj za koji njena deca i unuci rade u inostranstvu. Ipak, potvrđuje da je to daleko od nekadašnje zarade i da, sve što su stekli i što imaju, datira još od prethodnih decenija.

Isto je potvrdila i Radmila Janković čiji su unuk i ćerka otišli pre 15 godina u Beč.

Darinka Petrović navodi da je sada, pored svog ulaganja u kuću i zidove, najvažnije samo da ima osnovno - hranu i lekove.

- Nekada su jedan po jedan stavljali čuvene lavove i ukrase. Na svakoj kući je to bilo. Sada se to skida, nije više u modi, kažu odmah se zna da je selo romsko. Sada nam nije do toga. Sama sam ovde, sin mi je u zatvoru zbog papira u Beču, ostali jure za parče hleba, rade za 1.000 evra, a 800 evra samo stan. Nema se više za markirano i nakit, to je bilo pre, sada zbog korone više ne rade nego što rade. Sve smo kupili odavno i to su deca birala dok su bili mlađi. Sada samo da imamo za osnovno. Ništa preterano - objašnjava Darinka.

Kako objašnjava Darinka, nekada je bilo važno da se ima garderoba i markirano, a sada to bar kod nje više nije slučaj.

- Ono što smo imali mi smo rasprodali da bismo radili u kući. Šest godina već ništa ne ulažemo. Šta imaš, imaš, šta nemaš, ćuti. Zvali su me da odem u Beč, to može preko zime, ali čak ni tada. Zidovi stana me guše, ne mogu tamo drugo da izdržim, ipak sam navikla ovde - objašnjava Darinka.

Lenka Petrović potvrđuje da zarada u Beču više nije kao nekada i da se mnogo toga promenilo.

- Ovde smo ostali mi stare i bolesne. U kuću ulagali, ali ne možeš jesti zidove. Ovo što imam na sebi, dronjke, to mi je sve što imam, ništa više, ni penziju, ni ušteđevinu, a onda džabe sve - zaključuje Lenka Petrović.

(Kurir.rs/Mondo)

Bonus video: