Кišno vreme u šumovitim krajevima kao što je Кopaonik idealno je za rast pečuraka.

Od početka sezone na nekoliko lokaliteta pronađena je džinovska pečurka puhara, a samo jedan primerak ogromne gljive koji je pronađen poslužio je Marku i njegovim prijateljima kao večera za pet muškaraca.

- Ja i moje kolege smo ovih dana na Кopaoniku vršimo ispitivanja rude. Pronašao sam puharu, koja je već na prvi pogled izgledala veliko, ali nisam očekivao da ima više od jednog kolograma. Međutim, kad sam je izmerio pokazalo je dva kilograma i 50 grama. Meni i mojim kolegama bila je odlična večera, isekli smo je na šnite i ispržili, jako je ukusna i jestiva samo dok je mlada - kaže Marko Jevđenijević iz Stragara koji je sa svojim kolegama na Кopaoniku.

1661861299-kopaonikpecurkapuharapronadjenafotorina2.jpg
RINA 

Marko dodaje da je ova gljiva najkusnija u prženom obliku sama ili sa nekim dodatkom i poseduje dosta lekovitih svojstava. Ranije se koristila u narodnoj medicini za zaustavljanje krvarenja na posekotinama.

1661861377-kopaonikpecurkapuharapronadjenafotorina3.jpg
RINA 

Inače, prema rečima stručnjaka, ovu gljivu opisuju kao tzv. veliku puharu loptastog oblika koja se uglavnom sreće tokom leta i s jeseni. Najčešće se može pronaći na otvorenim i poluotvorenim mestima poput bašta, na livadama, poljima, u okolini seoskih puteva i drugde gde je zemljište izdašno hranljivim materijama.

Primerci velike puhare su jestivi, ali samo do momenta dok je gleba ili njena unutrašnjost potpuno bele boje.

Nedavno je u selu Božetići kod Nove Varoši, podsetimo, ubrana džinovska gljiva puhara i to sasvim slučajno ugledana prilikom košenja trave.

- Rođak koji je kosio prvo je mislio da je osinjak i pozvao me da pogledam. Meni se u prvi mah učinilo da je u pitanju bundeva, ali kad smo je malo bolje zagledali shvatio sam da je ogromna pečurka. U pitanju je gljiva puhara kojih ovde ima dosta, ali su mahom veličine pesnice, ovako ogromnu nikad u životu nisam video. Ima oko pola metra u prečniku, a obim joj je preko 120 centimetara - rekao je Dragoljub Ćirović.

(Kurir.rs/Rina)