Povodom obeležavanja godišnjice pogibije ruskog dobrovoljcau Srpsko – turskom ratu - pukovnika Nikolaja Nikolajeviča Rajevskog u manastiru Svetog Romana održana je kulturna manifestacija “Sećanja na Rajevskog”.

Održan je pomen N. N. Rajevskom, kod njegovog groba, gde i danas počiva srce velikog srpskog prijatelja, položeni su venci i cveće, a zatim je održan kulturno umetnički program "Rusko srce na srpskoj zemlji".

manastir-svetog-romana-1.jpg
Foto: Ž. M.

Pukovnik Rajevski je poginuo u srpsko – turskom ratu 1876. u Gornjem Adrovcu, kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, a bio je inspiracija velikom Tolstoju za lik Vronskog u epohalnom romanu “Ana Karenjina”.

O knjizi su date vrhunske ocene: „Najbolja knjiga svih vremena.“ Washington Post.

„U Ani Karenjini Tolstoj je dao izuzetnu psihološku analizu ljudske duše, vrlo duboko i snažno, s realizmom umetničkog opisivanja koji dosad nismo imali“.

Fjodor Dostojevski. „Najveći društveni roman čitave svetske književnosti.“ Tomas Man. „Jedna od najvećih ljubavnih priča u svetskoj književnosti.“

spomen-ploca-pukovniku-rajevskom-u-manastiru-svetog-romana-1.jpg
Foto: Ž. M.

Vladimir Nabokov Udruženje pesnika Srbije - PoezijaSRB iz Kruševca, tradicionalno je i ove godine, po 14. put, učestvovalo u programu, u kojem su nastupili i pesnici iz KK "Velimir Rajić" iz Aleksinca, a učenica Jana Milanović iz Jasike maestralno je otpevala tri prekrasne pesme.

Iz Aleksinca su se predstavili: Dragan Pavlović i Slađana Ivanović, a iz Kruševca: Bogdan Jevtić, Gradimir Karajović, Boban Dašić (pročitao pesmu Ljubodraga Obradovića), Milan Marković Laka, Živomir Milenković, Mitar Stožinić, Borivoje Bora Vidojković, Milosav Ćukić Ćuka, Tomislav Simić Kalpački, kao i Jovana Marković, koja je vodila program.

srce-pukovnika-rajevskog-u-manastiru-svetog-romana-1.jpg
Foto: Ž. M.

Pesničkoj manifestaciji u Manastiru Svetog Romana prisustvovali su i predstavnici Centra za nauku i kulturu Ruski dom – Vičeslav Čarskij, zamenik direktora i Olesa Babjenko, Obrazovni program, brojni članovi "Bojevog bratstva", Udruženja srpsko – ruskog prijateljstva “Pravoslavlje”, Udruženje kozaka Srbije "Pravoslavlje" iz Kruševca, predstavnici sela Kaonika i gosti manastira Sveti Roman.

Kurir.rs/ Ž. M.