PET BARJAKARA U NARODNIM NOŠNJAMA DOŠLO JE PO JOVANU: Nesvakidašnja svadbena povorka stigla je od Čačka do Rudog, mlada u suzama

Septembar je mesec kada je širom Srbije najviše okićenih kapija, a trubači imaju pune ruke posla. Velike svadbe sa nekoliko stotina zvanica deo su srpske tradicija, a mnogi stari običaji poštuju se i danas. Predvodnik svatova uvek je brajkatar koji ponosno drži trobojku,ide na čelu kolone i mahom je to najbolji neoženjeni mladoženjin drug.

Znala je da su u Čačku malo drugačiji običaji i da imaju samo jednog barjaktara. Svom budućem suprugu rekla je da se to kod njih razlikuje, u zavisnosti od kraja do kraja, ali da je barjaktara uvek mnogo više i neparan broj. U Rudom su barjaktari svi mladoženjini prvi rođaci i zetovi.Nema ništa lepše nego kada se u svatovskoj kolonio zaviore barjaci. Mladoženji se to dopalo. Svakako je tu bilo pet dobrih drugara koje nije želeo da razdvaja.

"Ubrzo smo im to i saopštili. Znam samo da su se jako obradovali i da su bili počastvovani.Ubrzo je jedan od barjaktara predložio da u nošnji idu po mladu, što je nas oduševilo. Deveru i starom svatu se ta ideja takođe dopala, pa su i oni rešili da urade isto. Izabrali su najlepše nošnje i ta slika kad su dolazili po mene je nešto najlepše što sam do sada doživele. Кrenule su mi niz lice suze radosnice", iskrena je Jovana.

Ovi novopečeni mlednici upoznali su preko folklora, jer su oboje igrali u Кulturno-umetničkim društvima u svom gradu. Njihova svadba, po svim običajima i potujući tradiciju,trajala je dva dana i imali su 400 gostiju. U Rudom je veselje bilo ispod šatre i to po mladinoj želji,a drugi dan u restoranu.Na obe strane kitila se kapija bršljenom, tilom i cvećem.Svatove su sačekali mladini brat,tata i deda, a oni su na muštuluk poslali tri barjaktara, devera i starog svata.Međutim, ni nakon toga, svatovi nisu mogli proći skroz kapiju. Mladoženja je morao pogoditi jabuku, koja je bila podignuta visoko, nebu pod oblake.

"Pod šatorom 250 ljudi, a ja sama u sobi. Priznajem da sam plakala dok je otac govorio i priznajem da je sve bilo jako emotivno. Pod tremom sam čekala kada će brat doći po mene i kada će me izvesti pred devera.Iz bratove ruke predata sam u ruku devera. To nije bez razloga. Nekada se verovalo da je dever u muževljevoj kući ono što je brat u onoj u kojoj odrastaš. Ja verujem da i danas tako treba na to da gledamo i da se svi međusobno slažemo.Držeći devera za ruku, stigla sam i do Nikole, koji me čekao sa suzama u oku, koje je jedva skrio. Uspela sam da iskontrolišem emocije jer sam jedva čekala da ga zagrlim ", priča Jovana.

Srca su im bila puna kada su videli da se sve poklopilo i da je sve onako kako su zamišljali. Treme je i dalje bilo jer su znali da je pred njima tek veliki zadatak.

"Vreme za polazak svatova i odazak mlade je nekako brzo prošlo. Tada je običaj da se mlada ne okreće više. Možda mi je tada bilo najteže. Bližnji prilaze, suze nekako idu, emocije naviru… Tek tada čovek shvati da je prešao prag… Prag jedne kuće u kojoj je odrastao, sazreo i proveo najbezbrižnije dane, odlazeći i prelazeći prag druge kuće čije prezime uzima i u čijem domu će porodicu da stvara", rekla je Jovana.

Venčanje u manastiru svakako je jedan od najlepših momenata njihovog venčanja, jer kako kaže, znala je da se tada pred bogom zaklinju na večnnju ljubav.

"Ono najvažnije - moja slava više nije Nikoljdan, sada je Đurđevdan. Prvo što sam uradila - poljubila sam ikonu, okitila je i pomolila se Bogu da blagoslovi naš zajednički život", dodala je za kraj mlada.

Kirir.rs/RINA