SA 13 PROBAO, SA 18 PREŠAO NA HEROIN Droga je zlo ali se Drago iz Rume iz njenih kandži iščupao! Danas je sveštenik s petoro dece

Kao i mnogi zavisnici, na početku je poricao da ima problem, ubeđivao je sebe da je sve sam izabrao i da mu je lepo

- Moj početak ulaska u život narkomanije počeo je kad sam imao 13 godina. Potičem iz porodice razvedenih roditelja. Pod smanjenom roditeljskom kontrolom, moj život polazi u neželjenom i dosta lošem pravcu. U lošem društvu i okruženju, počinjem eksperimente sa drogom.U početku je to bio lepak i zloupotreba lekova za smirenje u kombinaciji s alkoholom. Kasnije dolazi marihuana i razni lekovi protiv bolova. Počinjem polako da se pronalazim i uživam u takvom stilu života, misleći u zabludi da sam otkrio nešto posebno i da zbog takvog stila života imam nešto posebno, da sam nekako pametniji od ovih koji žive uobičajene živote. Srljao sam u stranputicu. Sve je išlo neprimetno, stepenicu po stepenicu, tako da nisam bio svestan, niti sam osetio u kakvu zamku i opasnost ulazim - priča Drago za Telegraf.

Dan kada mu je heroin zakucao na vrata

- Jednog dana na moja vrata je zakucao prijatelj koji je doneo heroin. Tad sam imao 18 godina. Naravno, probao sam ga bez predomišljanja. Taj osećaj koji sam doživeo me je obuzeo. Imao sam osećaj kao da je neko skinuo sve moje brige i terete sa leđa. U tome i jeste bila najveća zamka i opasnost! Posle prvog korišćenja, usledilo je pitanje, a "gde mogu da nabavim još". To je bio početak kraja - otvara dušu Pejić.

Godinama je, kaže, pustio da ga nosi takav život. Kao i mnogi zavisnici, poricao je da ima problem, ubeđivao je sebe da je sve sam izabrao i da mu je lepo. Nakon jednog postupka usledila je surova istina - više nije imao kontrolu nad svojim životom.

- Moje moralne vrednosti se potpuno srozavaju i počinjem da radim i činim ono što nikada nisam sanjao da ću činiti, sve sa samo jednim ciljem! Doći do novca i nabaviti heroin. Počinjem da kradem, varam i uništavam sve oko sebe. Ponajviše strada moja porodica, majka, sestra i baka sa kojima sam živeo. Ulazim u lanac dilovanja raznih droga, kako bih obezbedio drogu za sebe. Ona iluzija o bilo kakvom uživanju je nestala. Ostaje samo ona druga strana medalje, kriza, haos, beznađe i gubitak nade da ovaj problem mogu pobediti - seća se Pejićev ne tako sjajne prošlosti.

Pokušavao je da se “skine” više puta i na razne načine. Sopstvenom izolacijom, bolničkim lečenjem - počinjao je terapije raznim sedativima i antidepresivima koji su mi prepisivani, ali ništa od toga nije pomagalo.

- Pre ili kasnije, vraćam se poroku i sve ponovo kreće. Shvatam da me vežu lanci koje sam ne mogu pokidati. Igrom slučaja, čujem za jednu hrišćansku organizaciju po imenu ”Raskršće” iz Novog Sada.

Odlazim tamo da čujem priče i iskustva bivših zavisnika koji su pronašli izlaz. Kada sam otišao tamo, pričao sam sa grupom ljudi ni ne sluteći da su to bivši zavisnici od najtežih droga. Ćaskamo o raznim stvarima, oni ljudi skroz normalni sa osmehom na licu - priseća se Drago trenutka koji mu je promenio život.

- U jednom trenutku ih pitam "a kad će doći ti bivši narkomani da mogu da čujem njihovo iskustvo i priču", a jedan mi dečko tad reče da ne samo što su došli nego sve vreme pričam sa njima! Bio sam šokiran! Nikada nisam sreo tako rehabilitovane ljude, ponovo pune života. Nakon tog saznanja, pojavila se jedna misao u mojoj glavi. Hoću ovo u mom životu! Izlaz postoji, i ovi ljudi su dokaz za to - kaže Pejić.

- Sa 22 godine ulazim u rehabilitacioni program koji traje 18 meseci. Tamo se upoznajem sa hrišćanskim životom i počinjem da živim po hrišćanskim vrednostima. Upravo, vera u Boga mi donosi slobodu i život koji danas živim - ponosno priča Drago.

Kada je uspeo da prestane da se drogira, došlo je vreme da nađe novu ulogu za sebe u društvu koje ga je doskoro odbacivalo.

- Posle rehabilitacije odlazim u Teološku školu i nastavljam dalje školovanje. Nedugo zatim upoznajem svoju današnju suprugu. Danas, posle 18 godina, supruga i ja imamo petoro dece. Živim i radim u Rumi, gradu u kojem sam odrastao. Radim i služim kao sveštenik u Crkvi Božijoj u Rumi. Pored ostalih poslova kojima se bavim, imam svoju “malu misiju”, kako svojim iskustvom pomoći ljudima koji su u problemu i ne vide izlaz. Danas živim život koji ni za šta ne bih menjao. Nikada se nisam vratio nazad - kaže.

Kurir.rs/Telegraf